Otišao je predsednik Srbije u Brisel da nas proda. Shvatio je da je bivši, pa računa da je moguće da prodajom Srbije kupi još koju godinu vlasti i bogaćenja na račun osiromašenog naroda. Sve što je neškolovano, školovano ali pokvareno, interesno povezano sa ovim čovekom, grupisalo se ovih dana, sabijeno na nekoliko štandova okruženih razjarenim građanima Srbije, koji ih gađaju jajima. A između svih njih nesnađena policija koja to gleda, po zadatku mora da reaguje protiv onih za koje zna da su u pravu, a da štiti one za koje zna da rade protiv Srbije. Neće to još dugo moći tako. Neće se običan narod boriti i za njihovo pravo da prežive na svojim vekovnim ognjištima, a da oni budu kolaboracionisti u izdaji!
U Briselu se narednih dana odlučuje o sudbini Srbije, pre svega zapadne Srbije. Veliki tehnolog vlasti, uzurpator svih institucija, vrhovni lažov i manipulator, odlučio je da zaigra na sve ili ništa. Ponudio je zemlju, vazduh i, najvažnije – vodu, onima koje interesuje samo profit i jeftin litijum i bor iz Jadra, u zamenu za još koju godinu vlasti, za još koju milijardu koju će razdeliti bratiji i nešto malo partiji. A posle njega – potop!
Navodno, kaže predsednik u odlasku, da Evropska komisija u narednih nedelju dana treba da uvrsti „Projekat Jadar“ na listu strateških projekata van zemalja Evropske unije. To je izgovorio slavodobitnički, kao da se radi o sjajnoj vesti za građane Srbije. Zapravo, saopštio nam je sledeće:
Evropa vas je precrtala, vi građani Srbije ste nebitni toj Evropi, vi ste predviđeni za raseljavanje. Bez vode ne možete živeti u Jadru, Podrinju, Mačvi… snađite se nekako, idite negde, meni je važno da budem na vlasti, vi ste samo brojevi koji će biti izbrisani iz registara Srbije.
Tome se suprotstavljaju studenti, protiv toga su poljoprivrednici, zbog toga štrajkuju prosvetari, advokati, sada i sudije i tužioci otkazuju poslušnost, niko ne želi da bude rob u sopstvenoj državi! Imaju oni verno roblje u nekoliko kvazi medija, najgore što je Srbija ikada iznedrila.
Neke davne 1914. godine, na zapadu Srbije su počinjeni stravični zločini Austrougara. Tada smo kao opasnost videli puščane i topovske cevi, bilo je jasno, ali danas te cevi nisu vidljive, one su predviđene da se zabodu u našu zemlju, smrtno je ranjavajući. Akademici i profesori su više puta objašnjavali zašto je to pogubno za nas, da povećana koncentracija bora u Jadru, Drini i podzemnim vodama Mačve dovodi do nemogućnosti života, bavljenja poljoprivredom, samim tim do umiranja sela i gradova na tom području.
Hoćemo li to dozvoliti? Baš glupo pitanje, naravno da nećemo!
I pored zarobljenih medija, i pored činjenice da među nama ima dosta onih koji bi za novac žrtvovali sve državne i nacionalne interese, i pored činjenice da je vlast podržana spolja, mi ne možemo izgubiti ovu bitku. Cena je prevelika, iza nas nema rezervnog položaja. Gledamo u oči budućim generacijama i borimo se za njihovo postojanje, po svaku cenu koja može da se plati u toj borbi.
„Ne postoji ništa teže, niti opasnije, nego probuditi čoveka koji spava.“ – Nikolo Makijaveli.
Izdaja naroda se ne prašta, biće posla za pravosuđe!
