Nakon Prvog svetskog rata, u Zapadnoj Evropi nastaje pokret koji objedinjuje nezapamćeni tehnološki napredak i avangardnu umetnost. Ovaj pokret, nasuprot preteranoj estetizaciji prethodnih stilova, u fokus arhitekture vraća suštinu. Projektuje se iznutra prema spolja, stavljajući u prvi plan funkcionalnost objekta, ne skrivajući pritom njegove gradivne elemente. Nema ukrasa, jer se smatra da je ovakva, iskrena i funkcionalna arhitektura lepa sama po sebi.
Vreme u kojem se razvijala Moderna arhitektura, bilo je doba vere u progres čovečanstva, u gradnju humanijeg sveta. Iako mi danas možda ne možemo da zamislimo taj trenutak, bitno je da ga razumemo i cenimo, jer upravo sve faze kroz koje je prošao razvoj naše i svetske kulture i umetnosti, zajedno kompletiraju sliku naše baštine. U okviru nje, Moderna arhitektura, i brutalizam, kao njena podvrsta, čine značajan segment kulture koji još uvek nije dovoljno priznat u našoj zemlji, ali je sve više cenjen van nje.
Od sredine jula 2018. do januara 2019. godine, u Njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), jednom od, ako ne i najznačajnijem muzeju savremene umetnosti na svetu, predstavljena je arhitektura druge Jugoslavije kroz izložbu Towards a Concrete Utopia (Ka konkretnoj/betonskoj utopiji, arhitektura u Jugoslaviji od 1948 do 1980). Ovom izložbom je podcrtan dugogodišnji interes svetske akademske zajednice za specifičnosti naše posleratne Moderne arhitekture. Arhitekture koja je sublimirala internacionalni stil sa regionalnim specifičnostima bogate i raznolike jugoslovenske tradicije.
Vrednosti te arhitekture, koja je naišla na senzacionalan prijem svetske javnosti, ogledaju se u zgradi Komercijalne banke, izgrađenoj 1971. godine po projektu tada mladog autora Vojina Banića, zaposlenog u projektnom birou “Stil”. Objekti šabačkog arhitekte, od kojih bih izdvojio i autorovu kuću pored Velikog parka, veterinarsku apoteku na Kamičku i dva stambena objekta u ulici 6. puka, prepoznatljivi su po kompozicionoj smelosti i materijalizaciji iz koje se mogu čitati tragovi različitih istorijskih stilova.
Kada sledeći put prođete pored zgrade Komercijalne banke, primetite na koji način je Banić uspeo da demonstrira sigurnost banke, a istovremeno omogućio da objekat bude prozračan i lepršav. To je postignuto ritmičnim ponavljanjem vitkih vertikala od natur betona, kao i izdignutim prizemljem koje lebdi nad zalučenim elementima, dok velike staklene površine otvaraju pogled i donose prirodno osvetljenje u enterijer.
Obratite pažnju na poslednje vertikalno polje do zgrade SUP-a, koju je autor iskoristio da uspostavi kontakt sa starijim objektom, koristeći betonske parapete kao apstraktne ornamente. Zapazite i lagan, prozračan skelet na krovu, koji je povezuje sa okolnim građevinama.
Banka će pažljivom posmatraču ponuditi mnoštvo elemenata klasične arhitekture, sada u novoj, savremenoj interpretaciji i uz korišćenje modernih materijala. Dok natur beton, zaštitni znak brutalističke arhitekture, vizuelno ostavlja utisak težine, ovaj objekat istovremeno donosi lakoću, menjajući izgled u odnosu na ugao posmatranja, nudeći ritmičnu, poetičnu igru masa obasjanih svetlošću.
Kada sam pre tri godine ukucao u pretraživač ime Vojina Banića, shvatio sam da je veliki šabački arhitekta preminuo 2021. godine. Jedina informacija o njemu na internetu su godina rođenja i smrti na stranici groblja na Kamičku. Tužno je što je tako značajan stvaralac iz našeg grada otišao neprimetno, ne doživevši da mu bude ukazano priznanje koje zaslužuje. Ipak, siguran sam da će doći trenutak kada će Banićev rad biti prepoznat i visoko cenjen, a Šapčani ponosni na još jednu slavnu ličnost iz našeg grada. Do tada, na nama je da čuvamo objekte koje nam je ostavio.
Marko Gavrilović, master inženjer arhitekture
