Kolega (lat. collega) je drug u službi, osoba sa kojom zajedno učestvujemo u nečemu. Najčešće je iz iste struke. Sa njim provodimo veliki deo dana.
Postoji mnogo vrsta kolega. Izdvojila bih nekoliko:
- Vredni, marljivi, odgovorni. Ne postoji zadatak koji bi ih uplašio ili pokolebao. Vole pravila i procedure i poštuju ih, a očekuju to i od drugih. Tu nastaje problem…
- Drugu grupu čine kolege koje bi najbolje opisala narodna poslovica: „Mnogo zuji, malo meda daje.“ Inteligentni i logoreični. Takozvani – teoretičari. Oni uvek znaju kako treba, šta treba i ko treba. Problem nastaje kada teoriju treba sprovesti u praksu. Njihov bolni uzdah je znak da su dobili radni zadatak. Obično se tada sete da imaju neku strašnu neizlečivu bolest o kojoj ne mogu da govore jer je istraživanje u eksperimentalnoj fazi… Profesionalni pristup lenjosti.
- Kolege u ovoj grupi se razumeju samo u dve stvari – u sve i svašta. I zaista su vredni. Najčešće nemaju neke velike škole. To ih nervira. Svoju frustraciju kanališu navodeći primedbe na tuđe veštine, sposobnosti, talente i rezultate rada. Oni bi to bolje. Naravno, te primedbe se prezentuju iza leđa kolega na koje se odnose jer bi argumentovana rasprava zahtevala argumente, a i lakše je procediti kroz zube…
- Grupa koja svoje stavove i principe usklađuje sa odevnim kombinacijama i drugim kombinatorikama. Oni veruju i čvrsto brane sve svoje izbore, posebno one od kojih su se, koliko juče, tako srčano ograđivali. Skloni su ignorisanju istine. Kao plastelin su – lako menjaju oblik. I sopstveni smisao.
- „Niko mi nije rekao da to uradim“ postaje, vremenom, najbrojnija grupa. Ne misle jer „nije njihovo da misle već da rade ono što im se kaže!“ (Često ni to!) Kod njih se ništa ne podrazumeva. Nisu zainteresovani da uče i usavršavaju se. Osim, naravno, ako im neko ne kaže.
- Radio Mileve i Frau Gabrijele jer trač je moć! Imati ekskluzivno pravo na distribuiranje nove poluinformacije je pokretačka energija koja se zaustavlja na kraju radnog vremena. Često ni tad.
- Kategorija „NE OBRAĆAJ MI SE!“ je veoma popularna. Svi su krivi za sve. Ove kolege su trajno nezadovoljne jer svima sve ide u životu sem njima. Genijalni su, ali ne žele da to pokazuuju u svom radnom okruženju jer… (Nikada niko nije saznao šta sledi iza tog JER!)
- Tihi, nenametljivi. Rade svoj posao i gledaju svoja posla. Imaju i stav i mišljenje, ali nemaju potrebu da ih podele sa drugima. Nikoga ne diraju. Svesni su da su često predmet podsmeha, ali nemaju problem sa tim. Rukovode se onom narodnom: „Nije bitno čemu, već ko se podsmeva!“
- Kategorija koja je u roku, sa visokim prosekom, završila privatni fakultet. „Ali to nije običan privatni fakultet, mi smo morali da učimo!“ Posle su morali da se učlane u stranku, a onda je stranka morala da im obezbedi radno mesto jer… Diploma je diploma! Na pitanje kako su uspeli da se zaposle kažu: „Bog nas je pogledao!“ Hmmm…
- Kolege koji saopštavaju svima sve u lice postaju ugrožena vrsta. Njih niko ne voli. „Ne krivi ogledalo ako ti je lice ružno!“ (Gogolj)
I tako bi sve ove kategorije živele srećno do penzije da nije došlo do jedne glasovne, tačnije životne promene – pretvaranje kolege u „kolegu“. Prouzrokovana je životnim okolnostima usled kojih kolega prestaje da postoji u već utvrđenom smislu i postaje osoba vredna potpunog ignorisanja. Ova promena pripada kategoriji složenijih jer je potrebno mnogo vremena da se uoči. A tada je preporučljivo da se istog trenutka oiviči navodnicima jer jezik, kao i život sam, zahteva neki red.
„Kolegu“ ne dotiče kada čuje da je njegovom kolegi neko pretio. Pravi se mrtav kada mu kolega dobije otkaz. „Kolega“ nema problem kada kolega ne primi platu jer se borio za neki viši cilj. Čak je tada veoma raspoložen da zajedljivo i cinično nešto dobaci u prolazu. „Kolega“ ne funkcioniše najbolje kada je sam. Grupa ga čini hrabrim i odlučnim. „Kolegi“ je empatija strana. Ne shvata da je sve prolazno. Sem sramote.
***
Mnogo mi je žao „kolege“. Nikada neće saznati koliko je lepo kada te kolega ISKRENO voli i poštuje.
