Ćazbuka predstavlja sva slova pisma posebnog jezika (ćezika) u okviru srpskog jezika poređana po određenom, uobičajenom ili utvrđenom redosledu. Osnovno načelo ćazbuke je: „Piši kao što je napisano, čitaj kao što govoriš.“[1] Ćazbuku koriste:
a) Ljudi koji žele da uče,
b) Ljudi koji su sve naučili, sve znaju i sve mogu da rade,
v) Ljudi koji su svoja neznanja stekli u „životnim školama“,
g) Ljudi koji nisu ni išli u školu.
Ćazbuka se sastoji od 30 slova.
A – Početno slovo nenadležnog imena.
B – Bijo sam u Beogradu na vodi. Bot.
V – Početno slovo nenadležnog prezimena.
G – Glova mi puna blokadera.
D – Dva minuta na naplatnoj rampi u Doljevcu. „Deca su vlasništvo države.“
Đ – Đuka.
E – Ekonomski tigar. Ekspo.
Ž – Žurka sa Žeksom u spomen žrtvama sa pešačkog prelaza.
Z – Znaš ti ko sam ja?! Zvučni top.
I – Informer.
J – Jovanjica.
K – „Ko se lača mati…“
L – Lažne diplome. Litijum.
LJ – Ljudi sa fantomkama i palicama. Ljaga.
M – Metroom ću na Megatrend.
N – Neznam jer nisam nadležan. Nadstrešnica.
NJ – Njegova svetost.
O – Obmana. Lažno obećanje.
P – PINK, PINK svaku noć i dan. PINK, PINK više nisi normalan! Precednik.
R – Radijo televizija Srbije. Rijaliti. Rio Tinto.
S – Sendvič. Starleta. Savamala.
T – Tetka iz Kanade.
Ć – Ćaci u školu da uču ćiricu! Ćacilend.
U – Uskliknimo usnulom Ustavu!
F – Falsifikovani doktorati.
H – Helikopter. Hulja.
C – Ceca.
Č – Članska karta.
DŽ – Džej Kej.
***
Kao legitimni zastupnik prava srpskog jezika zamoliću vas da isključivo koristite azbuku. Osim što je čine sva slova našeg jezika, ona predstavlja i skup sećanja na prve školske uspehe, na prste umrljane mastilom, na trud i želju da je savladamo, na veru da život počiva upravo na veštom slaganju tih slova. Ja i dalje verujem u to.
Ćazbuka treba da nas podseti koliko smo srećni što je nismo savladali.
[1] Ministar Aleksandar Vulin na zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 2021. godine.
