Ove godine, u noći između 28. i 29. marta, pomeramo kazaljke jedan sat unapred i prelazimo na letnje računanje vremena, a koje će trajati sve do kraja oktobra. Naime, pomenutog datuma, u dva sata ujutro pomeramo kazaljke na tri sata, što znači da ćemo izgubiti jedan sat sna, ali će dani postati duži.
Podsećamo, letnje računanje vremena je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva.
Datum i vreme početka i prestanka letnjeg računanja vremena nije standardizovan na nivou sveta i načelno se razlikuje od države do države (mada je EU ovo regulisala i većina zemalja Evrope, uključujući Srbiju, je to preuzela). Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje i to u 2 sata, kako bi se umanjio negativan uticaj dodatnog ili nedostajućeg sata na radno stanovništvo, redove vožnje i slično. Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje na proleće, a završava se na jesen. Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom. Od 1996. period računanja letnjeg vremena je produžen do oktobra.
