Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena. Običaj je da se na ovaj praznik, ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi u polju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao. Prema predanju, nakon što je primila hrišćanstvo krštenjem, Sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista.
U 16. godini života, zbog odbijanja ponuđenog braka i vere u Gospoda Isusa Hrista, izložena je najgorim mukama, a potom i pogubljena mačem u doba cara Dioklecijana.
Mošti ove svetiteljke postadoše čudotvorne i isceliteljske. Nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
Njene mošti i danas su poštovane. Smatra se da Ognjena Marija uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.
Svetiteljka se najčešće predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini, prenosi RTS.
Običaji i verovanja
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen „crvenim slovom“, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi i u narodu.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije koji kažnjava gromom, spada u „ognjevite“ svece.
Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju.
Niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću.
U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti“.
