Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik koji se obeležava u sećanje na tragičnu smrt Hristovog preteče.
Prema predanju, Sveti Jovan Krstitelj stradao je u vreme Iroda Antipe, vladara Galileje. Irod je otpustio svoju zakonitu ženu i uzeo za ljubavnicu Irodijadu, suprugu svog brata Filipa koji je u tom trenu još bio živ.
Jovan Krstitelj je zbog toga javno kritikovao vladara i izobličio njegovu sramotu. Zbog toga ga je Irod bacio u tamnicu, ali nije se usudio da ga pogube, jer ga je narod video kao velikog proroka.
Za vreme jednog pira u Irodovom dvoru pred njim i gostima igrala je Saloma, ćerka Irodijade i Filipa. Pijani Irod, zanesen njenom igrom, obećao joj je da će joj dati šta god poželi, makar to bila i polovina njegovog carstva.
Na nagovor svoje majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja, a ne mogavši da prekrši obećanje, Irod je naredio da Jovana uhvata, obezglave u tamnici i donesu mu njegovu glavu na tanjiru.
Krstiteljevi učenici krišom su sahranili telo svetitelja, dok je Irodijada izbola Jovanov jezik iglom i glavu zakopala na nečisto mesto.
Smrt Svetog Jovana Krstitelja dogodila se pred jevrejski praznik Pashu, ali se proslavlja 29. avgusta po starom, odnosno 11. septembra po novom kalendaru, jer je tada ustanovljen praznik i osvećena je crkva koju su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena.
Otac Irodove zakonske žene, knez Areta, da bi osvetio uvredu nanetu njegovoj kćerki, napao je sa svojom vojskom Iroda i porazio ga. Rimski car Kaligula osudio i prognao je Iroda i Irodijadu, koji su na kraju završili u Španiji, živeći u bedi i poniženju. Saloma je poginula na reci Suli.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je crveno slovo. Spada u stroge jednodnevne postove i posti se na vodi.
