Božićni post počinje danas i traje 40 dana, sve do Badnjeg dana – 6. januara.
U pravoslavlju je Božićni post po dužini trajanja drugi najduži, odmah posle Vaskršnjeg. Po strogoći je blaži od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog posta. Obuhvata 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane i alkohola, ali i od grešnih misli, želja i dela.
U „Vodiču kroz pravoslavlje“ ističe se da post ima dve strane – telesnu i duhovnu: uzdržavanje od mrsne hrane i od loših misli, želja i dela, uz umnožavanje molitve, dobročinstva i evanđelskih vrlina.
Ishrana tokom Božićnog posta
Prema Crkvenom kalendaru, tokom celog posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino dozvoljeni su osim u dane kada se posti „na vodi“.
Od 28. novembra do 30. decembra:
- ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi,
- utorkom i četvrtkom na ulju,
- subotom i nedeljom na ribi.
Od 31. decembra do 6. januara – poslednje nedelje posta – post je stroži i ne dozvoljava ribu:
- ponedeljak, sreda i petak su na vodi,
- utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.
Riba je dozvoljena na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), bez obzira na to pada li praznik u sredu ili petak.
Na Badnji dan post je najstroži: ne koriste se ni ulje ni vino, već se posti isključivo „na vodi“.
Preporuka je da se jede umereno – dovoljno da se telo okrepi, ali ne toliko da dođe do iznurenosti i slabosti. Cilj je da telo i duša zajedno idu ka zajednici s Bogom.
Treba podsetiti i da, kada slava padne u vreme posta, poput Svetog Nikole (19. decembar), trpeza obavezno mora biti posna.
