Za vernike Srpske pravoslavne crkve počeo je Vaskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnom kalendaru, koji predstavlja pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Ovaj post naziva se i Veliki post, a traje sedam nedelja, do praznika Hristovog vaskrsenja.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva, a svoj današnji oblik dobio je tokom razvoja crkvene prakse. Njegov smisao nije samo u uzdržavanju od određene hrane, već pre svega u duhovnom očišćenju, molitvi, pokajanju i činjenju dobrih dela. Post podrazumeva vraćanje sebi i bližnjima, smirivanje strasti i jačanje vere.
Prema učenju Srpska pravoslavna crkva, post ima dve dimenzije – telesnu i duhovnu. Telesni post odnosi se na uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno mesa, mlečnih proizvoda i jaja. U većini dana posti se na vodi, dok je subotom i nedeljom dozvoljeno spremanje hrane na ulju. Riba je dozvoljena samo na praznike Blagovesti i Cveti, bez obzira na dan u nedelji.
Ipak, sveštenici naglašavaju da pravila posta nisu sama sebi cilj. Mnogo je važnije uzdržavanje od loših misli, ružnih reči, ogovaranja, svađa i drugih poroka. Vernici se podstiču na redovniju molitvu, odlazak u crkvu, ispovest i pričešće.
U narodu su se razvili i brojni običaji vezani za post. U mnogim domovima već prvog dana posti se strogo na vodi, dok se domaćice trude da pripreme raznovrsna posna jela – od pasulja i prebranca do pita sa povrćem i kolača bez mleka i jaja. Post je i vreme kada se češće pomaže siromašnima i bolesnima, jer se veruje da dobra dela imaju poseban značaj u ovom periodu.
Sveštenstvo podseća da post treba prilagoditi zdravstvenom stanju i mogućnostima svakog pojedinca, uz savet duhovnika. Smisao posta nije iscrpljivanje organizma, već unutrašnja promena i priprema za radost Vaskrsa.
Veliki post tako predstavlja put ka svetlosti praznika, podsećajući vernike da je suština vere u ljubavi, praštanju i duhovnom uzrastanju.
