Na današnji dan dogodilo se:
1536. Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.
1598. Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.
1610. Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.
1785. Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.
1789. Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vodja iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.
1807. Velika Britanija je proglasila blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I Bonaparte.
1844. Rođena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodočasničkih mesta u Evropi.
1847. Rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama, uz prizore iz seoskog života opisao je ekonomsko propadanje sela krajem 19. veka („Glava šećera“, „Šilo za ognjilo“, „Prva brazda“).
1872. Izašao je prvi srpski pozorišni list „Pozorište“, koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.
1927. Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza između Londona i Njujorka.
1932. Umro je francuski političar Andre Mažino. Kao ministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrdjenja duž francusko-nemačke granice, koja je po njemu dobila naziv „Mažino linija“. Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom ratu, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši „Mažino liniju“.
1943. U Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.
1946. Zapadne sile su priznale Austriju u granicama iz 1937.
1953. Američki predsednik Hari Truman je objavio da je u SAD izrađena hidrogenska bomba.
1979. Kambodžanski pobunjenici zauzeli su uz pomoć vijetnamskih snaga, nakon dvonedeljne opsade, Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera Pola Pota. Smatra se da je za vreme režima Crvenih Kmera od aprila 1975. u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i iscrpljenosti između milion i dva miliona ljudi.
1989. Umro je japanski car Hirohito. Njegova vladavina od 1926. obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao „božanskog porekla“. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbe za ratne zločine.
1990. Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.
1992. Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru.
1997. U Alžiru, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski ekstremisti, poginulo je najmanje 13 i ranjeno oko 100 ljudi.
1998. Ilegalna Oslobodilačka vojska Kosova, koja se proglasila odgovornom za seriju napada na policijske stanice na Kosovu, preuzela je odgovornost i za terorističke akcije u Makedoniji, iako je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo povezanost OVK s bombaškim napadima u Makedoniji.
1999. Američki Senat počeo je sudjenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.
2002. Francuski legendarni modni kreator Iv Sen Loran povukao se iz sveta visoke mode. Modnu kuću osnovao je 1962, a proslavio se 1966. kolekcijom prvih smokinga za žene koji su postali modni hit.
2005. Šef irske policije je saopštio da je Irska republikanska armija ukrala 50 miliona dolara iz Belfast banke.
2009. Vlada Šri Lanke ponovo je uvela zabranu organizacije Oslobodilački tigrovi tamilskog Elama, čime je ta pobunjenička grupa označena kao teroristička. Prethodna zabrana Tamilskih tigrova, koji se od 1983. godine bore za stvaranje nezavisne zemlje etničkih Tamilaca, bila je ukinuta 2002. godine.
2009. Izrael i palestinske vlasti prihvatili su plan za primirje u pojasu Gaze, u čijoj izradi su aktivno učestvovale Francuska i Egipat.
2015. U terorističkom napadu na sedište francuskog satiričnog nedeljnika Šarli Ebdo u Parizu stradalo je 12 osoba, dok je 10 teško povređeno. Nedeljnik Šarli Ebdo poznat je po svom ironičnom i provokativnom stilu, zbog objavljivanja karikature proroka Muhameda na njegove prostorije je bačena bomba 2011.
2017. Preminuo je Mario Soareš, portugalski političar, osnivač Socijalističke partije, ministar spoljnih poslova, poslanik u Evropskom parlamentu, dva puta predsednik vlade, a od 1986. do 1996. godine predsednik Republike.
2021. Umro je Sidni Poatje, prvi afroamerički glumac koji je osvojio Oskara 1964. godine za ulogu u filmu „Poljski ljiljani“. Tokom 1967 godine snimio je poznate filmove „Gospodinu, s ljubavlju“, „U vrelini noći“ i „Pogodi ko dolazi na večeru“.
