Na današnji dan dogodilo se:
885. Umro je Metodije Solunski, koji je zajedno sa svojim mlađim bratom Ćirilom bio prvi slovenski prosvetitelj i tvorac prvog slovenskog pisma glagoljice.
1199. Umro je engleski kralj Ričard I Plantagenet, vitez „lavljeg srca“, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu i junak srednjovekovnih legendi.
1490. Umro je mađarski kralj Matija I Korvin, reformator mađarske države. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzevši 1486. i Beč u kojem je i umro. U Požunu (Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet, a 1472. prvu štampariju. Nazvan je Korvin zbog gavrana (latinski corvus) na njegovom štitu.
1528. Umro je nemački slikar i grafičar Albreht Direr poznat po portretima velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanrednim gravirama u drvetu i bakru („Apokalipsa“, „Velika muka“, „Bogorodičin život“).
1652. Predstavnik Holandske istočnoindijske kompanije Jan van Ribek osnovao je u Kapuu prvo naselje belih doseljenika u Južnoj Africi.
1667. Dubrovnik je pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je poginulo više hiljada građana. Od zemljotresa i požara, koji je harao dvadesetak dana, grad je bio skoro potpuno uništen. Obnavljanje je trajalo više od 50 godina.
1690. Austrijski car Leopold uputio je balkanskim hrišćanima proglas u kojem ih je pozvao da i dalje pomažu njegovu vojsku u borbama protiv Turaka, obećavajući im za uzvrat razne povlastice.
1838. Umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, autor Sretenjskog ustava i osnivač „Novina serbskih“ u Beču 1813. koje su izlazile devet godina. Od 1829. bio je sekretar kneza Miloša Obrenovića, a potom ministar unutrašnjih poslova i prosvete.
1909. Američki istraživač Robert Peri osvojio je Severni pol, prešavši sa svojom ekspedicijom na sankama 1.600 kilometara.
1917. Objavom rata Nemačkoj SAD su ušle u Prvi svetski rat.
1941. Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju. U bombardovanju Beograda učestvovalo je 234 bombardera i 120 lovca, broj žrtava nikada nije precizno utvđen, procene se kreću od 4.000 do 12.000 ljudi. Uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.
1941. Etiopske i britanske trupe oslobodile su Adis Abebu, koju su u ratu sa Etiopijom početkom 1935. godine, okupirale italijanske snage.
1971. U Njujorku je umro kompozitor Igor Stravinski, jedan od začetnika i glavnih pobornika „nove muzike“ 20. veka. Njegovi baleti „Žar ptica“, „Petruška“, „Posvećenje proleća“ i mnoga simfonijska dela, opere i oratoriji obeležili su muzičko stvaralaštvo prošlog veka.
1973. U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada biblioteke izgorela je u požaru 6. aprila 1941. godine kada su Nemci bombardovali Beograd.
1985. Vojnim udarom u Sudanu svrgnut je Džafer Nimeiri, koji je vladao od 1969. godine kada je, takođe državnim udarom, svrgao tadašnjeg predsednika Abdua. Vlast je preuzeo ministar odbrane i komandant armije general Abdel-Rahman Suer al-Dahab.
1992. EZ je priznala nezavisnost bivše jugoslovenske republike BiH. Istog dana u Sarajevu su pale prve žrtve i označile početak rata u Bosni i Hercegovini.
1994. U Ruandi je, u toku građanskog rata izmedju plemena Hutu i Tutsi, raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija Žuvenal Habjarimana i Siprijen Ntarjamira. U masakrima koji su usledili ekstremni Huti pobili su oko 800.000 manjinskih Tutsa, uglavnom civila.
1995. U Kigaliju, u Ruandi osnovan je prvi sud za genocid na koji će biti izvedeno 30.000 Huta optuženih za masakr nad Tutsima.
2000. Umro je Habib Burgiba, koji se smatra osnivačem modernog Tunisa. Bio je proglašen za doživotnog predsednika Tunisa, ali je 1987. godine mirnim prevratom zbačen sa vlasti.
2003. Američko ministarstvo pravde je saopštilo da se broj zatvorenika u američkim zatvorima u 2002. povećao, i da je prvi put, prešao cifru od dva miliona, te da je u junu te godine u zatvorima registrovano ukupno 2.019.234 ljudi.
2004. Parlament Litvanije opozvao je predsednika Rolandasa Paksasa, zbog veza sa ruskim biznismenima i ruskom obaveštajnom službom. On je prvi evropski lider koji je smenjen opozivom.
2005. Umro je princ Renije od Monaka koji je tom kneževinom vladao od 1949. godine. Renijea je na prestolu nasledio njegov sin 47-godišnji princ Albert.
2006. U aukcijskoj kući „Kristi“ jedan pejzaž iz Venecije 1841, autora J.M.W. Tarnera prodat je za 35,8 miliona dolara. To je najskuplja slika do tada prodata u toj aukcijskoj kući.
2008. U Crnoj Gori održani su predsednički izbori, prvi od proglašenja nezavisnosti i istupanja Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom. Na izborima je pobedio kandidat DPS Filip Vujanović i tako osvojio drugi predsednički mandat.
2009. Zemljotres jačine između 5,8 i 6,3 stepena Rihterove skale pogodio je oblasti centralne Italije. U zemljotresu je stradalo više od 260 osoba, porušeni su srednjovekovni gradovi i više od 28.000 ljudi ostalo je bez domova.
2013. Poznati katalonski i evropski reditelj Bigas Luna, jedan od začetnika španske moderne kinematografije, umro je u 68. godini. Ostaće upamćen po filmovima „Šunka, šunka“, „Zlatna jaja“, „Mesec i sisa“, kao i otkriću glumačkih zvezda Penelope Kruz i Havijera Bardema.
2017. Novi somalski predsednik Mohamed Abdulahi Mohamed proglasio je zemlju ratnom zonom, smenio šefove vojske i obaveštajne službe i naredio vojnu ofanzivu protiv ekstremista iz grupe al-Šabab.
2021. Vjosa Osmani preuzela je dužnost predsednice Kosova.
