Na današnji dan dogodilo se:
313. Rimski car Konstantin Prvi Veliki je Milanskim ediktom legalizovao hrišćanstvo u Rimskom carstvu.
1777. Rođen je nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus, pronalazač metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji (Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija). Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.
1789. Džordž Vašington izabran je za prvog predsednika SAD. Posle dva predsednička mandata, u septembru 1796. godine uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Address) i povukao se na svoje imanje.
1803. SAD su od Napoleona Bonaparte, za 15 miliona dolara, kupile Luizijanu koja je na isti datum 1812. formalno ušla u sastav američke države kao njena 18. članica.
1804. U borbama u Surinamu Britanci su prvi put upotrebili municiju koja sadrži više zrna – „šrapnel“, nazvanu po izumitelju Henriju Šrapnelu.
1870. Rođen je austrijski kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka („Vesela udovica“, „Zemlja smeška“).
1883. Umro je francuski slikar Eduar Mane, jedan od začetnika impresionizma („Doručak na travi“, „Bal u Foli-Beržeru“, „Balkon“, „Olimpija“).
1883. Rođen je češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana „Doživljaji dobrog vojnika Švejka“.
1893. Rođen je Joahim fon Ribentrop ministar spoljnih poslova nacističke Nemačke. Međunarodni sud u Nirnbergu osudio ga je na smrt zbog zločina u Drugom svetskom ratu. Kazna vešanjem izvršena je 1946.
1895. Svečano je otvorena Prva međunarodna izložba u Veneciji, koja je vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu – „Venecijanski bijenale“.
1900. Havaji su postali sastavni deo SAD.
1909. Rođena je holandska kraljica Julijana. Kraljica je postala 1948, a 1980. abdicirala je u korist starije kćerke Beatrise.
1915. U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor – organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobađanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
1934. Austrija je donela Ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa.
1941. Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
1945. Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle su u centar Berlina, zauzele Rajhstag i druge državne institucije, dok su savezničke trupe osvojile Minhen, a francuske ušle u Austriju.
1945. Jugoslovenska armija (NOV i POJ) oslobodila je u Drugom svetskom ratu ustaški logor Jasenovac.
1953. U Beogradu je otvoren Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.
1973. Predsednik SAD Ričard Nikson prihvatio je odgovornost za prisluškivanje rivalske Demokratske stranke u zgradi „Votergejt“ 1972, što je dovelo do njegove ostavke u avgustu 1974. godine.
1975. Padom Sajgona, u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan je tridesetgodišnji Vijetnamski rat u kojem je poginulo 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.
1989. Umro je italijanski filmski režiser Serdjo Leone autor „špageti vesterna“ („Za šaku dolara“, „Zovem se Niko“, „Bilo jednom na Divljem zapadu“, „Dogodilo se u Americi“).
1991. U ciklonu u Bangladešu je poginulo 125.000 ljudi.
1995. Predsednik SAD Bil Klinton naložio je obustavljanje trgovine s Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava međunarodni terorizam.
1999. U vazduhoplovnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.
2000. Umro je bivši premijer Danske Pol Hartling koji je 1978. godine postao Visoki komesar UN za izbeglice, a 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.
2002. Predsednik Robert Mugabe proglasio je vanredno stanje u Zimbabveu zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza sa hranom nastupila je usled suše, i zbog zatvaranja farmi koje su držali belci.
2003. SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično su objavile „mapu“ za mirovno pregovore Izraela i Palestine, koji je trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.
2005. Na jugu Iraka međunarodni istražitelji su otkrili grobnicu sa 1.500 tela, za koju se veruje da su većinom ubijeni Kurdi koji su tokom 1980-tih godina, u vreme režima Sadama Huseina, proterani iz naselja na severu Iraka.
2007. Književnica Jara Ribnikar umrla je u 95. godini u Beogradu. Autorka je više romana, zbirki pripovedaka i memoarske proze, a prevodila je sa češkog i nemačkog. („Nedovršeni krug“, “ Pobeda i poraz“, „Jan Nepomucki“).
2008. Švajcarski hemičar i pronalazač halucinogenog narkotika LSD, Albert Hofman umro je u Bazelu u 102. godini. Hofman je prvi put proizveo LSD 1938. godine dok je u medicinske svrhe istraživao pečurke.
2009. Američki proizvođač automobila „Krajsler“ proglasio je bankrotstvo posle neuspeha pregovora s kreditorima o restrukturisanju dugova. „Krajsler“ je odmah sklopio dogovor o udruživanju sa italijanskim „Fiatom“.
2009. Na Univerzitetu u Bakuu, u Azerbejdžanu, neidentifikovani napadač je vatrenim oružjem ubio 13 ljudi, a 15 ranio.
2011. Argentinski pisac Ernesto Sabato, autor romana „Tunel“, „O junacima i grobovima“ i „Abadon, anđeo uništenja“ umro je u 99. godini.
2013. Holandski prestolonaslednik Viljem-Aleksandar (46) ustoličen je za kralja, pošto se njegova majka, kraljica Beatriks (75), posle 33 godine, zvanično povukla s trona.
2015. Širom SAD su održane demonstracije u znak solidarnosti s protestom u Baltimoru, protiv rasne diskriminacije i prekomernog nasilja policije koja je izazvala smrt Afroamerikanaca u Klivlendu, Fergusonu, Misuriju, Njujorku i drugim gradovima.
2017. U nesreći blizu Mont Everesta poginuo poznati planinar Uli Stek, nazvan „Švajcarska mašina“ zbog brzine i istrajnosti u osvajanju vrhova.
