Na današnji dan dogodilo se:
809. Umro je bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni). Tokom vladavine od 786. do 809. uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealizovan je u arapskoj narodnoj poeziji i „Pričama iz hiljadu i jedne noći“.
1391. Umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban od 1353, a od 1377. kralj. Najmoćniji bosanski vladar krunisan je u manastiru Mileševi uzevši titulu kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Njegovom smrću okončano je širenje i uspon bosanske države.
1765. Britanski parlament doneo je Zakon o taksama, namećući dažbine i američkim kolonijama.
1801. U zaveri dvorskih oficira ubijen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov. Nasledio ga je sin Aleksandar I.
1842. Umro je francuski pisac Anri Bejl Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana („Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Lisjen Leven“).
1861. Ujedinjena Italija formirala je prvu vladu, a prvi premijer postao je grof Kamilo Benso di Kavur, istaknuti borac za ujedinjenje Italije.
1863. Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1903. U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti – socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Kaclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Kaclerović su morali da emigriraju.
1910. Rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film („Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Krvavi presto“, „Kagemuša“).
1912. Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila „Fau-1“ i „Fau-2“, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila „Redstoun“ i „Jupiter C“, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit „Eksplorer-1“.
1918. Gigantski nemački top „Velika Berta“ bombardovao je u Prvom svetskom ratu Pariz sa više od sto kilometara razdaljine.
1919. Benito Musolini osnovao je u Milanu Fašističku partiju.
1945. Počela je Bitka na Rajni u Drugom svetskom ratu, između saveznika i Nemačke, završena u aprilu pobedom savezničkih snaga.
1950. Stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije i ustanovljen je Svetski meteorološki dan.
1953. Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu, tvorac bista mnogih državnika, vojskovođa, naučnika, umetnika i više javnih spomenika.
1956. Pakistan je prema novom ustavu postao Islamska Republika.
1966. Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom. To je bio prvi susret dva crkvena poglavara od osnivanja Anglikanske crkve pre 400 godina.
1983. Umro je Barni Klark, prvi čovek kojem je ugrađeno veštačko srce. Klark je s veštačkim srcem živeo 112 dana.
1994. Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.
1999. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio je, nakon višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući i specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka, mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajini. Generalni sekretar NATO je potom aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SR Jugoslaviju, koji su počeli narednog dana.
2001. Nakon 15-godišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica „Mir“, koja je svojevremeno Rusiji donela status „svemirske sile“ uništena je potapanjem u Tihom okeanu.
2003. Na referendumu više od 92 odsto građana Slovenije izjasnilo se za ulazak te zemlje u Evropsku uniju.
2006. Južnoafrikanac Majk Horn i Norvežanin Borg Ousland prvi su ljudi koji su skijama prešli preko zamrznutog Arktičkog okeana, čime su okončali ekspediciju dugu 1.000 km – od severnog Sibira do Severnog pola.
2010. Predsednik SAD Barak Obama potpisao je istorijski zakon o zdravstvenoj zaštiti koja se proširuje na desetine miliona Amerikanaca i kojim se sprečavaju zloupotrebe osiguravajućih kompanija.
2011. Preminuo je političar, diplomata i pisac Živorad Kovačević. Bio je gradonačelnik Beograda (1974-1982), ambasador SFRJ u Vašingtonu (1987-1989) opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, osnivač i kopredsednik Igmanske inicijative i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (od 1999). Autor je više publicističkih dela medju kojima su najpoznatija „Srbija i svet: između arogancije i poniznosti“ i „Amerika i raspad Jugoslavije“, kao i tri srpsko-engleska rečnika.
2011. Umrla je američka glumica i jedna od najvećih holivudskih zvezda Elizabet Tejlor. Dobitnica je dva Oskara za uloge u filmovima „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i „Butterfiled 8“, a zapažene uloge ostvarila je i u filmovima „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Kleopatra“, „Div“, „Lesi se vraća kući“.
2013. Nigerijski romanopisac, pesnik i kritičar Činua Ačebe preminuo je u Bostonu (SAD) u 82. godini. Svetsku slavu stekao je svojim debitantskim romanom „Svet koji nestaje“ iz 1958, koji se smatra najčitanijom knjigom moderne afričke književnosti.
2014. Umro je Adolf Suares prvi demokratski izabran premijer Španije (1977) posle gotovo četiri decenije fašističke diktature Franciska Franka.
2019. U napadu na selo etničke zajednice Fulani u centralnom delu Malija poginulo je više od 100 ljudi. Napad su izveli pripadnici etničke zajednice Dogoni koji optužuju Fulane da podržavaju džihadiste povezane s terorističkim grupama na severu te zemlje.
2020. Preko milijardu ljudi u više od 50 zemalja sveta i teritorija pozvano je da ostane u izolaciji, što je jedna od mera u borbi protiv pandemije koronavirusa.
2023. Svetska atletika zabranila je transrodnim atletičarkama da se takmiče u ženskoj konkurenciji na međunarodnim takmičenjima.
