Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas veliki praznik Blagovesti, dan kada se hrišćani sećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, Mesiju i spasitelja sveta i čovečanstva, sledećim rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.
Otuda se Blagovest smatra koliko velikim, toliko i radosnim praznikom. U pravoslavlju se ubraja u dvanaest velikih praznika.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod, odlazeći u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.
Od Blagovesti, kako se smatra, počinje setva žita, a srećan je i za kalemljene voća. Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima, zadužen za radosne vesti.
Na današnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.
Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
