Pravoslavni vernici danas, 27. oktobra, proslavljaju praznik posvećen Svetoj Petki – prepodobnoj mati Paraskevi, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu.
Sveta Petka – prebodobna mati Paraskeva
Ime Sveta Petka (ili Paraskeva, tzv. „Petka“) dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, pa otuda Petka.
Rođena je oko devetog ili desetog veka u gradu Epivat u Maloj Aziji, u imućnoj i pobožnoj porodici, a još kao devojčica pokazivala je veliku posvećenost duhovnom životu. Po gubitku roditelja, Petka odlazi iz svog rodnog mesta – prvo u Carigrad (gde živi pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu), zatim u Palestinu, a potom se povlači u pustinjski život u Jordanskoj pustinji. Tamo provodi godine u molitvi, postu i asketskom podvižništvu.
Dve godine pre smrti, anđeo joj se navodno javio i rekao da se vrati u svoj rodni grad da preda telo zemlji, a dušu Bogu. Vraća se u Epivat, gde je niko više nije prepoznao – živela je tiho, bez rodbinske podrške – i mirno umire. Sahranjena je izvan groblja, jer je bila „strankinja“, piše Svetosavsko zvonce.
„Čudotvorni izvor“ Svete Petke na Kalemegdanu
Njen život i posmrtni kult nisu ostali zarobljeni na jednom mestu, već su godinama njene mošti putovale raznimzemljama sveta. Tako su prvo iz Epivata prebačene u Trnovo (1238), zatim u Rumuniju, a potom i u Srbiju – u Beograd, na Kalemegdan, kod izvora lekovite vode, gde je sazidana kapela.
Kada su Turci osvojili Beograd 1521. godine, mošti su odnete u Carigrad. U toj prestonici otomanskog carstva, počela su da se dešavaju razna čuda – hrišćani i muslimani počinju da poštuju Svetu Petku, pa je njen kult postao most između ovih veroispovesti.
Danas, vekovima nakon njene smrti, kult Svete Petke i dalje živi istom snagom. U mnogim krajevima Balkana, žene na ovaj dan poste i ne rade teške poslove u čast svetiteljke, verujući da će im ona doneti zdravlje i zaštitu porodici. Voda sa izvora pored njene kapele na Kalemegdanu i dalje se smatra lekovitom, a vernici dolaze da se pomole i umiju, tražeći isceljenje i duhovni mir. Poštovana i među pravoslavnima i među muslimanima, Sveta Petka ostaje simbol pobožnosti, skromnosti i čudesne snage vere koja spaja ljude i prevazilazi granice religija i vekova.
