Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. februara slave Svetog Trifuna, praznik koji u narodu prate brojni običaji i verovanja posvećeni ovom svecu.
Sveti Trifun – običaji i verovanja
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, sveca kome se u narodu pripisuju brojni običaji i verovanja, piše Danas.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi.
Kao zaštitnik vinogradara, Sveti Trifun je posebno poštovan među vinarima. Najvažniji običaj je orezivanje bar jednog čokota vinove loze, koji se potom prelije vinom, uz želju za rodnom i uspešnom godinom. Zbog toga je u narodu, naročito u Timočkoj krajini, poznat i kao „Orezač“ ili „Zarezoj“.
U pojedinim delovima Srbije ovaj dan ima i dodatna značenja. U šumadijskim selima Trifundan je zavetni dan, jer se verovalo da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih štetočina. U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će, po principu „slično proizvodi slično“, vinograd bolje roditi.
U nekim mestima Sveti Trifun je i krsna slava. Domaćin slave, poznat kao „podrumar“, priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina.
Za one koji Svetog Trifuna proslavljaju kao krsnu slavu, slavska trpeza ima poseban značaj. Osnovu čine vinogradska pogača, žito i vino. Ukoliko dan nije postan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu. Ako je post, preporučuje se riba poput rečnog raka ili škarpine pripremljene u vinu.
Narodna verovanja vezuju Svetog Trifuna i za vremensku prognozu. Ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda. S druge strane, kiša ili mraz na taj dan nagoveštavaju dobar prinos useva i voća.
