Danas je Mala Gospojina: Praznik Presvete Bogorodice i običaji koji traju vekovima

Mala Gospojina, poznata i kao Mala Bogorodica ili Mala Gospođa, praznik je kojim se slavi rođenje Presvete Bogorodice.

Mala Gospojina spada među najveće crkvene praznike, a narod ga posebno poštuje i ceni, naročito žene.

Prema predanju, Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu od starijih i pravednih roditelja, Joakima i Ane. Po ocu je bila iz carskog roda Davidovog, a po majci iz prvosvešteničkog roda. Kada je došlo vreme, Ana je rodila devojčicu kojoj je dato ime Marija, što znači “visoka” ili “gospodareća”. Praznik rođenja Presvete Bogorodice obeležava se 8. septembra, a tačan datum njegovog prvog obeležavanja u narodnoj tradiciji nije poznat.

Na ikonama se prikazuje kako Ana leži na postelji, dok je novorođena Marija u kolevci, okružene rodbinom i bližnjima, što oslikava porodičnu i svečanu atmosferu događaja.

Narodni običaji i tradicija

U narodu, Mala Gospojina označava kraj leta i početak jeseni. Tradicionalno, jesenje svadbe počinjale su upravo od ovog praznika, dok je u privrednom životu obeležavao vreme za oranje i setvu ozimih useva. Takođe, organizovane su i stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, dok jaja iz ovog perioda mogu ostati sveža tokom cele godine. Pile izleglo u ovom periodu smatra se da će biti dobra nosilja.

Mala Gospojina je prilika i za organizovanje sabora, zavetina, molitava i litija u mnogim naseljima. Mnoge porodice upravo ovaj praznik slave kao svoju krsnu slavu.

Kako se slavi u Srbiji

U Šumadiji, Mala Gospojina smatra se velikim praznikom i svečanom prilikom. Domaćini koji nemaju svoju krsnu slavu, dolaze sa porodicama na crkvene sabore i vašare, odeveni u svečanu narodnu nošnju. Ovaj dan je povoljan i za sklapanje brakova i veridbe. Na primer, u Gla­močkom polju održava se veliki stočarski vašar, dok Bjelopoljci ovaj dan koriste kao dopunski praznik pored glavne slave, priređujući skromno gostoprimstvo.

Najpoznatiji vašari u Srbiji povodom Male Gospojine održavaju se u N­egotinu i Šapcu. Vašar u Negotinu ima tradiciju dugu više od 150 godina i poznat je po jedinstvenom običaju „za­uzima­nja mesta“. Seljaci iz Negotinske krajine dolaze kolima ili prikolicama i ostavljaju ih na vašaristu danima ranije, dok oni sa porodicama dolaze kako bi učestvovali u svečanostima. Mnogi brakovi su upravo na ovom vašaru sklopljeni, a ljudi iz ovog kraja, bez obzira gde rade u Evropi, smatraju obavezom da dođu i uzmu učešće.