Tokom jesenje setve, poljoprivrednici se suočavaju sa nizom važnih odluka – od pripreme zemljišta do pravilne primene mineralnih đubriva. O tome kako da se obezbedi što bolji kvalitet zemljišta i postignu stabilni prinosi, razgovarali smo sa Milanom Vujićem, menadžerom agronomske podrške prodaje Elixir Group.
Plodnost zemljišta osnov je uspešne proizvodnje i bez nje nema ni visokih prinosa. Najvažnije je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta. Sa osnovnom agrohemijskom analizom dobijaju se osnovni podaci o pH vrednosti zemljišta, sadržaju organske materije, kalcijum karbonata, ukupnom azotu kao i sadržaju lako pristupačnog fosfora i kalijuma. Na taj način precizno se utvrđuje koja vrsta i količina mineralnih đubriva su potrebne da bi biljka imala sve što joj treba za rast i razvoj.
“Uzorke zemljišta, treba pravilno uzeti – sondom ili ašovom, sa više mesta na parceli, i to posle skidanja preduseva. Za ratarstvo se uzorci obično uzimaju sa dubine do 30 centimetara, a za analizu azota i dublje – do 90 centimetara. Kontrola plodnosti treba da se radi svake četvrte godine, jer samo tako možemo pratiti promene i obezbediti stabilnu i visoku proizvodnju uz racionalnu upotrebu mineralnih đubriva“, objašnjava Milan Vujić.
Kada je reč o jesenjoj setvi strnih žita, Vujić posebno ističe značaj pravilnog odnosa hraniva. Biljke u jesen moraju da razviju dobar koren i nadzemnu masu, kako bi spremne ušle u zimu. Zato je u ovom periodu najvažniji fosfor i kalijum, dok azot treba dodavati u manjoj meri.
“Fosfor pomaže biljci da se dobro ukoreni, dok kalijum jača njen imunitet i otpornost na hladnoću. „Kada biljka ima dovoljno fosfora i kalijuma, u ćelijama se stvara više šećera, pa je manja šansa da izmrzne. Dobra priprema u jesen znači lakši i brži porast na proleće“, ističe stručnjak.
Đubrenje pre setve – ključ dobrog starta
Što se tiče primene mineralnih đubriva, stručnjaci savetuju da se ona koriste pre setve, tokom osnovne obrade zemljišta. Fosfor i kalijum nisu pokretljivi u zemljištu, zato je važno uneti ih na dovoljnu dubinu da bi ih biljka mogla koristiti. Nakon urađenih analiza bira se odgovarajuća formulacija đubriva i količina koja je potrebna.
“U zavisnosti od potreba i rezultata agrohemijskih analiza u proizvodnji strnih žita mogu se koristiti različite NPK i NP formulacije. Pšenica često za preduseve ima kulture poput kukuruza i suncokreta čiji žetveni ostaci vraćaju značajnu količinu kalijuma u zemljište, ali isto tako na parcelama gde je obezbeđenost ovim elementom dobra ili visoka, veoma uspešno se mogu koristiti naše NP formulacije poput NP 5:30 + 5% Ca + 6% S ili NP 10:20+ 2% Ca +11% S”, kaže Vujić.
Na osnovu dugogodišnjih iskustava u domaćoj proizvodnji, dobre rezultate daju kompleksne NPK i NP formulacije koje u sebi sadrže i sekundarna hraniva – kalcijum, sumpor i cink – važna za otpornost i bolju ishranu biljaka.
“Od NPK formulacija iz Elixir proizvodnog portfolija koje se mogu koristiti u đubrenju pšenice izdvajaju se NPK 6:24:12 + 5%S + 2% Ca+0,05% Zn, ali isto tako i NPK 7:21:21+ 4%S + 0,05% Zn, NPK 8:15:15 + 3% Ca+ 9% S i NPK 5:15:15 + 3% Ca + 8% S. Ovo naročito na zemljištima sa ujednačenim sadržajem fosfora i kalijuma. Sve ove formulacije pored ključnih primarnih makroelemenata su obogaćene i sekundarnim poput kalcijuma (Ca) i sumpora (S), kao i mikroelementima – cinkom (Zn). Odnos ovih hraniva je ključan u nesmetanom rastu i razviću useva pšenice tokom cele vegetacije i predstavlja osnov za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa”, detaljno objašnjava Milan Vujić iz Elixir Group.
Bez đubrenja nema ni prinosa
Na kraju, upozorava da preskakanje đubrenja u jesen može imati ozbiljne posledice. „Izostavljanje primene mineralnih đubriva može dovesti do značajnijeg pada u prinosu i kvalitetu ozime pšenice. Hraniva koja unosimo u jesen u zemljište igraju vitalnu ulogu u normalnom rastu i razviću pšenice i to ne samo u početnim fazama već su ona osnov za dalji napredak pšenice u proleće kad i kreće najveća potrošnja hraniva“, naglašava Vujić.
Poruka stručnjaka poljoprivrednicima je jasna – prava analiza, pravovremena primena i pravi odnos hraniva ključ su dobre setve i sigurnog prinosa.
„Primenom kompleksnih mineralnih đubriva unosimo hraniva koja su lako dostupna i brzo usvojiva od strane biljaka. Njihov nedostatak ili nedovoljna obezbeđenost otežava biljci dobro ukorenjavanje, ali i sintezu biljnih asimilata koji su joj ključni u dobrom prezimljavanju. Takve biljke su slabije razvijene i osetljivijije na sve stresne situacije tokom vegetacije, poput niskih temperatura, nedostataka vlage, bolesti i štetočina, što utiče na smanjenje količine i kvaliteta prinosa“, zaključuje Vujić.
