Žetva pšenice počela je širom Srbije, a prvi kombajni već su ušli u njive. Kakvi su prvi rezultati, kako su na ovogodišnji rod uticali vremenski uslovi i šta proizvođači mogu da očekuju kada je reč o prinosu i kvalitetu zrna, razgovarali smo sa Dejanom Jocićem, senior produkt menadžerom kompanije Elixir Group.
Kao najvažnija hlebna kultura na svetu, pšenica zauzima posebno mesto kako u ishrani stanovništva, tako i u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Smatra se da je odomaćena pre više od 8.000 godina, a danas se gaji na više od 240 miliona hektara širom planete, što je čini najzastupljenijom žitaricom. Istovremeno, svetska trgovina pšenicom veća je od trgovine svim ostalim ratarskim kulturama zajedno.
– Pored ključne uloge u ljudskoj i stočnoj ishrani, pšenica ima i značajan agrotehnički značaj. Zauzima važno mesto u plodoredu i predstavlja odličan predusev za brojne ratarske i industrijske kulture, pre svega kukuruz. Zahvaljujući gustoj setvi, usev za sobom ostavlja zemljište sa manje korova i dobrim fizičkim osobinama, dok rana žetva često omogućava i postrnu setvu povrtarskih ili krmnih biljaka – objašnjava Jocić.
On ističe da je poslednjih godina zabaležen sve izraženiji uticaj nepovoljnih klimatskih faktora, poput visokih temperatura i nedostatka padavina tokom vegetacije prolećnih useva, koji je podstakao proizvođače da veći deo proizvodnje usmere ka ozimim kulturama. Zbog toga površine pod pšenicom i ostalim strninama beleže rast na teritoriji Republike Srbije.
– Ovogodišnju proizvodnju obeležili su promenljivi vremenski uslovi. U pojedinim područjima tokom proleća zabeležen je nedostatak padavina, dok su kasni prolećni mrazevi ostavili posledice na useve, što će se odraziti na konačne prinose. Zbog toga će i rezultati ove godine biti neujednačeni i u velikoj meri zavisiti od lokalnih uslova i primenjene agrotehnike – naglašava Jocić.
Prema prvim informacijama sa terena, objašnjava on, prinosi se trenutno kreću od oko četiri tone po hektaru, a na pojedinim parcelama i manje, dok se u najuspešnijim proizvodnim područjima beleže prinosi i do osam tona po hektaru.
– Ono što posebno ohrabruje jeste kvalitet ovogodišnjeg roda. Dosadašnje analize pokazuju dobre parametre kvaliteta zrna, pre svega kada je reč o sadržaju proteina i glutena, koji su od izuzetnog značaja za pekarsku industriju. Ipak, treba imati u vidu da je žetva tek na početku. U ovom trenutku uglavnom se žanju ranostasne sorte i parcele slabijeg proizvodnog potencijala, dok veliki deo useva još nije stigao za kombajniranje. Zbog toga je za konačne ocene prinosa i kvaliteta još uvek rano – naglašava Jocić.
Kako žetva bude odmicala, zaključuje naš sagovornik, očekuje se da će slika ovogodišnjeg roda biti potpunija, a prve procene ukazuju da bi Srbija i ove godine mogla da obezbedi dovoljne količine kvalitetne pšenice za domaće potrebe i izvoz.
