Zadatak poljoprivrednih proizvođača je da obezbede što optimalnije uslove za rast i razvoj ozimih ratarskih kultura, kako bi na kraju ostvarili stabilne i visoke prinose. Međutim, kako za Šabačke Novosti ističe Dejan Jocić, senior produkt menadžer Elixir Group, poslednjih godina sve veći izazov predstavljaju klimatski faktori.
– Ako temperatura, svetlost i količina padavina ne budu u povoljnim intervalima u ključnim fazama razvoja biljke, to može značajno uticati na visinu prinosa. Zato je važno da sve agrotehničke mere budu izvedene pravovremeno i kvalitetno – naglašava Jocić.
Ozimi usevi u porastu
Prema njegovim rečima, klimatska kolebanja, nepovoljan raspored padavina i visoke temperature u najvećoj meri utiču na jare kulture, poput kukuruza i soje, dok su ozimi usevi u nešto povoljnijem položaju, što se odražava i na trendove setve.
– Upravo zbog stabilnijih uslova za ozime kulture, poslednjih godina beleži se povećanje površina pod pšenicom. Prema zvaničnim statističkim podacima, u Republici Srbiji je u 2025. godini proizvedeno 3.681.000 tona pšenice, što predstavlja rast od 26,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako još nema zvaničnih podataka o ovogodišnjim površinama, trend rasta se nastavlja – kaže Jocić.
Prihrana pšenice, jedna od ključnih mera
Uspešna proizvodnja pšenice zahteva pravilnu ishranu biljaka, a u narednom periodu ratare očekuje jedna od najvažnijih aktivnosti, primena azotnih đubriva, odnosno prihrana.
– Azot je ključni element i glavni nosilac prinosa pšenice. Ipak, prihrani treba pristupiti mudro i odgovorno. Najbolje bi bilo utvrditi potrebe na osnovu planiranog prinosa i rezultata agrohemijske analize zemljišta, odnosno N-min metoda – objašnjava Jocić.
On upozorava da preterana primena azota može izazvati niz problema.
– Ako se azot primeni u prevelikoj količini, može doći do preterane bujnosti, izduživanja tkiva i veće sklonosti ka poleganju. Takođe, usev može imati veću potrošnju vode, produženu vegetaciju i manju otpornost na nepovoljne biotičke i abiotičke uslove – dodaje naš sagovornik.
Kada je pšenici azot najpotrebniji?
Pšenica koristi azot gotovo tokom čitavog vegetativnog ciklusa, od ukorenjavanja do početka nalivanja zrna. Najintenzivnije usvajanje azota dešava se u fazama bokorenja i vlatanja.
– Za prinos jedne tone zrna, zajedno sa pripadajućom vegetativnom masom, pšenici je potrebno između 25 i 30 kilograma po hektaru azota – navodi Jocić.
Jedna ili dve prihrane – u zavisnosti od potrebe
Način prihrane zavisi od utvrđene količine azota u zemljištu i ukupnih potreba useva.
– Ako su potrebe do 60 kilograma po hektaru azota, prihrana se može obaviti u jednom navratu. Međutim, ukoliko je potrebna veća količina, prihranu je bolje podeliti u dva termina – objašnjava on.
Prvu prihranu, kako kaže, treba izvesti tokom februara i početkom marta, kada se unosi 60–80 odsto ukupno planirane količine.
– Druga prihrana se obavlja tokom marta, pa do početka aprila, kada unosimo preostalih 20–40%. U praksi postoji i treća prihrana u fazi klasanja, čiji je cilj poboljšanje kvaliteta zrna – dodaje Jocić, uz napomenu da kod ranije setve prvu prihranu treba obaviti ranije.
Izbor đubriva i brzina delovanja
Pored roka primene, važan je i pravilan izbor azotnog đubriva, jer različita đubriva imaju različitu dinamiku delovanja.
– Naši poljoprivrednici najčešće koriste ureu (46 odsto N). Iako ima najveći procenat azota, urea najsporije deluje. AN (33 odsto N) i KAN (27 odsto N) deluju brže, pa se u skladu sa tim koriguju i termini primene – objašnjava Jocić.
AmoSulfan kao podrška kvalitetu
Za proizvođače koji žele visok prinos i kvalitetno zrno, Jocić posebno izdvaja mogućnost uključivanja proizvoda AmoSulfan.
– AmoSulfan je proizvod iz Premium linije mineralnih đubriva Elixir Zorke. Pored 20 odsto azota, sadrži i 24 odsto sumpora. Sumpor je veoma važan makroelement, jer pored brojnih uloga u metabolizmu biljke, direktno učestvuje u sastavu proteina. Zato primena AmoSulfana u drugoj prihrani može značajno doprineti kvalitetu pšenice – zaključuje Dejan Jocić.
Pravovremena i pravilno dozirana prihrana azotom predstavlja jednu od najvažnijih mera u proizvodnji pšenice, jer direktno utiče na prinos i kvalitet zrna. Najbolji rezultati postižu se kada se prihrana planira na osnovu analize zemljišta i potreba useva, uz izbor đubriva prilagođen dinamici usvajanja hraniva. Uz odgovoran pristup i dobru agrotehniku, moguće je obezbediti stabilan rod i konkurentnu proizvodnju.
Šabačke novosti
