Kada se budžet grbav rodi nijedan ga rebalans ga ne ispravi. Rebalans nije ništa drugo do očajnički pokušaj davljenika da dohvati slamku koja će mu obezbediti bar malo daha. Od samog početka reč je o populističkom budžetu, sa pozicijama koje nisu dobro planirane niti realno ostvarive. Jedina vodilja je potreba da se svake godine pohvale “najvećim budžetom u istoriji”, dok se u suštini najviše trude da obezbede plate za neverovatno veliki broj ljudi koje su zaposlili. Ti kadrovi, po pravilu, nisu stručni za poslove koje obavljaju, a neretko se dešava i da uopšte ne dolaze na posao. Važno je jedino da su redovni u komentarisanju na društvenim mrežama, prisutni u putujućem cirkusu Aleksandra Vučića i u rezervatu jada koji su postavili ispred Skupštine u Beogradu. Broj angažovanih po različitim ugovorima postao je toliko veliki da je budžet preopterećen — pa se sada, ovim rebalansom, pokušava prepakivanjem pozicija obezbediti novac za sve te silne plate.
Da ne govorim napamet ili iz zle namere, najbolje govori činjenica da se u Izveštaju o realizaciji budžeta za prvih devet meseci ove godine ne nalazi validna tabela rashoda po budžetskim linijama. U skupštinskom materijalu nalazi se neispravan dokument — neko ga je tako sačinio, načelnik gradske uprave overio svojim potpisom i pečatom, a predsednik skupštine stavio na dnevni red. O njemu će neki odbornici govoriti, a neki čak i glasati. To je odličan primer na šta liči skupštinski rad, koliko sve to ima smisla i legitimiteta. Lični interesi, kolaboracija, glupost i/ili naivnost — a građani su ti koji ispaštaju.
Predlog budžeta za 2026. godinu predstavlja nastavak niza loših budžeta koji su zadesili Šabac. Manje će se izdvojiti za zdravstvo, iako su u protekle četiri godine skoro sve ambulante zatvorene ili im je drastično smanjen broj radnih dana. Posle tri godine kašnjenja u donošenju plana kvaliteta vazduha, upravo u godini kada bi konačno trebalo da počne njegova realizacija, oni značajno smanjuju sredstva za zaštitu životne sredine i inspekcijske službe. U septembru su doneli odluku da se veliki broj mesnih kancelarija zatvori, a sada budžet za mesne zajednice gotovo prepolovljavaju. Tako će budžet MZ u kojoj živim biti smanjen četiri puta, a biće gotovo pet puta manji od reprezentacije koju će imati na raspolaganju Nemanja Pajić. Celo selo, sa više od 1.000 stanovnika, imaće godišnji budžet skoro pet puta manji od budžeta za reprezentaciju skupštine i deset puta manji od reprezentacije gradonačelnika. Za poljoprivredu opet iste priče — i ono malo što planiraju realizuje se do 60%. Za kazne planiraju 34 miliona, TOŠ-u još 11 miliona. Za njihov nerad, bahaćenje i nepažnju ima — rastu cene, rastu šeme izvođača — ali za sela nema, pa zato i ostaju prazna.
Subvencije javnim preduzećima i ove godine su ogromne — deliće se po 30, 40, pa i 90 miliona dinara. Postavljaju se dva logična pitanja: zašto im dajemo toliko novca ako u izveštajima prikazuju uspešno poslovanje, i gde je sve te godine nestajao novac iz subvencija kada poboljšanja nema? Kada će policija reagovati? Tužilaštvo? Sa pravom se sumnja da je reč o organizovanom kriminalu.
Plan kapitalnih investicija identičan je planovima iz prethodnih godina. Mačvanski trg, Kamička bašta, projektna dokumentacija za novu bolnicu — sve su to višegodišnji „stanari” budžeta. Istini za volju, pojavila se jedna „velika novina”: Dunavska akademija za sprečavanje odliva mozgova iz ruralnih područja. Njeno osnivanje koštaće Šapčane 22.000 evra.
Planiraju minus od pola milijarde. Subvencije javnom sektoru su ogromne, kapitalne investicije male i u praksi nepostojeće — jasan pokazatelj kuda idemo. Pravac je loš. Posledice će biti sve vidljivije. Proces devastacije traje već pola decenije, a svaka naredna godina sve će jasnije pokazivati u svakodnevnom životu koliko su ovi budžeti bili loši za Šabac i za Šapčane.
Srđan Mitrašinović
