Svetski dan autizma obeležava se 2. aprila poslednjih petnaest godina.
Cilj obeležavanja ovog datuma je pružanje pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, dajući im podršku širom sveta.
Ove godine se akcenat stavlja na davanje pune podrške obolelima od autizma da u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem ostvare svoj maksimalni potencijal.
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji.
Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova. Nekim osobama sa autizmom može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja podrška dok u nekim slučajevima, žive potpuno nezavisno.
Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života. Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.
Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom.
Faktori rizika za nastanak autizma su sledeći:
Genetski faktori rizika za autizam
Istraživanja nam govore da autizam ima tendenciju da se javlja među članovima iste porodice. Promene u određenim genima povećavaju rizik da će dete razviti autizam.
Ako roditelj nosi jednu ili više ovih promena gena, one se mogu preneti na dete (čak i ako roditelj nema autizam).
Faktori rizika iz okoline
Istraživanja takođe pokazuju da određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati – ili smanjiti – rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj poremećaj.
Povećani rizik za nastanak autizma
U povećani rizik za nastanak autizma spada:stariji uzrast roditelja (bilo kog od roditelja), komplikacije tokom trudnoće i porođaja (na primer ekstremno nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće –blizanačka trudnoća, trojke, trudnoće u razmaku od manje od godinu dana)
Smanjen rizik za nastanak autizma
Upotreba vitamina koji sadrže folnu kiselinu u prenatalnom periodu pre i tokom začeća kao i tokom trudnoće imaju uticaja na smanjenje rizika za nastanak autističnih poremećaja.
Uzimanje zdrave hrane, izbegavanje infekcija i redovne kontrole kod izabranog ginekologa mogu povećati šanse za rađanje zdravog deteta.
Vakcine kao faktor rizika
Svaka porodica ima jedinstveno iskustvo sa dijagnozom autizma, a za neke to odgovara vremenu vakcinacije njihovog deteta. Istovremeno, naučnici su sproveli opsežna istraživanja u poslednje dve decenije kako bi utvrdili da li postoji bilo kakva veza između vakcinacije u detinjstvu i autizma.
Rezultati ovog istraživanja su jasni: Vakcine ne izazivaju autizam. Američka akademija za pedijatriju je sprovela opsežno istraživanjae na ovu temu, piše autismspeaks.org
Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene snage i izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma.
Mnogi ljudi sa autizmom imaju dodatna medicinska stanja kao što su poremećaj spavanja, epileptični napadi i gastrointestinalni distres.
Rešavanje ovih stanja može poboljšati pažnju, učenje i srodna ponašanja. Svaka intervencija ili plan lečenja autizma treba da bude prilagođen specifičnim potrebama osobe. Plan lečenja neke osobe može uključivati intervencije u samom ponašanju, lekove, druge terapije, ili kombinaciju svih.
Dok autizam ne dobije dijagnozu i ne otpočne se sa lečenjem, roditelji mogu pomoći tako što će pratiti društveni i emotivni razvoj deteta te ukoliko ono ne izgleda onako kako bi trebalo, ne treba da čekaju da bi poradili na otežanom razvoju i vezi sa detetom, piše N1.
