Bura u Šabačkom pozorištu se ne stišava, u sredu je dosadašnja v.d. direktora na Skupštini imenovana za direktorku Šabačkog pozorišta na mandat od četiri godine. Nakon te odluke, većinski deo kolektiva stupio je u jednočasovni štrajk upozorenja.
„Štrajk smo održali pre samog izvođenja predstave „Gospođa ministarka“, kada smo najavili štrajk upozorenja za 20 časova, predstava je pomerena na 21 sat. Međutim, publika je došla sa nama u 20 časova i bila tu i tokom štrajka i na samoj predstavi, i ja sam bio u sali kao publika, uz svoje kolege, jer ne igram u toj predstavi. To se pretvorilo u jedan divan razgovor sa publikom koja nas podržava i koja razume situaciju koja se dešava u Šabačkom pozorištu a koja nije ni malo naivna, a čak mogu da kažem i veoma mučna“, kaže Strahinja Barović, glumac Šabačkog pozorišta.
Štrajkački odbor zaposlenih u Šabačkom pozorištu nekoliko puta je razgovarao sa tadašnjom v.d. direktora, a sada je sastanak sa novoimenovanom upravnicom trajao svega sedam minuta, i ništa nije dogovoreno.
„Sastanak sa direktorkom trajao je svega sedam minuta, nije čak ni počeo na vreme i to je bilo puko ispunjavanje valjda zakonske obaveze ili forme, kako se već kaže. Mi tu nismo razmatrali ništa, imali smo razgovor koji nije vodio ničemu, vrlo brzo smo sastanak završili. Suština je da se svaka vrsta razgovora u poslednje vreme mogla bi da se podvede pod taj sedmominutni sastanak“, objašnjava Barović.
Deo kolektiva Šabačkog pozorišta koji traži ukidanje sporne sistematizacije rada, vraćanje na posao Jelene Ivetić i ostavku direktorke Šabačkog pozorišta, uživa veliku podršku domaće kulturne javnosti. Osim podrške publike, tu je podrška kolega iz većine pozorišta širom Srbije.
„Mesecima unazad je vrlo mučno i teško raditi u Šababačkom pozorištu, a sa druge strane je divno jer mi izlazimo pred publiku koja nas apsolutno podržava, pre svega u našoj podršci studentima ali i iskazivanju stava da je naša koleginica Jelena Ivetić na pogrešan način odstranjena iz ove ustanove. U pozorištima, a pogotovo u Šabačkom, nemoguće je da postoje viškovi, postoje samo manjkovi radne snage u svim sektorima. Sa jedne strane dolazite na posao slušajući da nećete dobiti plate, da ste nesposobni, da ne možete da obavljate svoj posao, da ne znate da li će predstava biti otkazana ili možda ceo repertoar, kao što je bio slučaj u februaru. Gubimo mi, gubi publika, gubi kultura, ovakvim odnosom prema Pozorištu gubi ceo grad“, zaključuje Strahinja Barović.
