Grafičar, profesor, slikar Nikos Arvanitidis se prvi put predstavlja našoj, šabačkoj publici. Ozbiljan umetnik, koji se polako od grafike i crteža odmiče jednom neobičnom izložbom koja u sebi ima specifičnu tehniku (e) i sasvim apstraktnu priču koju baš nije lako prepoznati i sublimirati. Očito je da Nikos eksprerimentiše, razmišlja, slika, lepi, koristi razne materijale i stvara nesvakidašnju likovnu priču. Prethodni ciklus je bio ciklus grafika i crteža pod nazivom Uranjanje i onda jedan zaokret, i potpuno je drugačiji, jedna priča koja je sasvim kompleksna, i kao što sam pročitala u jednom tekstu ova izložba ne fokusira na ljudsko biće kao merilo svega, već ga posmatra kao jedan deo kompleksne mreže odnosa koji uključuje životinje, biljke, mašine, tehnologiju i materiju.
Nesvakidašnji naziv izložbe- Ritam hibridne estetike: Bio-elektronska simbiozma upoznaje nas sa jednim novim umetničkim pokretom-Biotehnička umetnička praksa (Bio art), a to je umetnički pokret koji korisiti živo tkivo, bakterije, žive organizme i živu materiju kao medijum. On često istražuje etičke, društvene i estetske implikacije bio tehnologije.
Moram priznati da tako nešto neobično i nesvakidašnje predstavljanje umetničke prakse ovog umetnika nisam imala prilike često da vidim, i takvi umetnici vrlo retko “zalutaju” u našu galeriju. Radujem se sustretu ovih radova sa publikom i interakcijom koja će svakako izazvati u njima mnogo različitih osećanja i razmišljanja, ali to je svakako bila i Nikosova namera.
Tema izložbe svakako nije isključiva. Slike su povezane sa sećanjima, od najranijih dana do današnjeg doba. Vezane su svakako za uspomene i osećajnost onoga što je kroz svoj život i umetničko sazrevanje doživljavao. Ovi radovi su putovanje kroz samog sebe, onog čega se sećate, što stvara emociju koju izražava eskpresivnošću, bojom, raznim materijalima, crtežom i oblikom. Posmatrač na ovoj izložbi je putnik i učenik, a ne samo puki konzument. Pred ovim nesvakidašnjem ciklusom radova on se prepušta i spoznaje najpre delo delo pred kojim stoji, kao onda i samoga sebe. U nekoj vrsti zaključka bih na kraju rekla da je Nikos možda i nehotično, onako lahorasto, prijemčivo i elegantno spojio podrstek i motiv svog delovanja, obrubio zajednički imenitelj umetničkog truda. I podario nam sasvim novi ciklus i nove radove. Čestitam mu na tome.
Šabac, 8. septembar 2025.
Sonja Petrović Jagić
Izložbu možete pogledati do 22. septembra, besplatan ulaz.
