Čini mi se da sam se sa Goranom Mitrovićem i njegovim slikarstvom srela početkom 2000. godine, kada je Esnaf imao prvu izložbu u galeriji Kulturnog centra u Šapcu.
Eto, i kad se polako okrenem shvatim da je prošlo skoro 25 godina, našeg poznanstva, slikarstva, praćenja njegovog uzlaznog slikarskog puta, divljenja kako je uspeo da se tako ozbiljnim i predanim radom održi na površini i da se poslednjih desetak godina svrstava u one najbolje srpske slikare fantastike. Na njegovom sajtu su predstavljene sve Goranove najznačajnije izložbe, sjajni prostori u kojima su izlagani njegovi radovi, promocija monografije u kojoj su se okupili najznačajniji srpski likovni kritičari. To samo pokazuje da je stasao u barda srpskog slikarstva, koji svoj srpski likovni gen prenosi u mnoge zemlje gde je izlagao, a posebno u bezbroj slika koje se nalaze u mnogim poznatim galerijama i kolekcijama širom svetskih meridijana.
Prvi put, galerija Kulturnog centra u Šapcu ugostiće Gorana Mitrovića koji će se ciklusom „Glasnici nade“ predstaviti našoj publici svojom samostalnom izložbom. Ovaj put odabrao je slike i objekte kojima je sublimirao svoje slikarstvo poslednjih decenija. Realista, slikar koji se okrenuo fantastici i metafizici, kao da svojim stvaralaštvom želi da iz njegovih slika i skulptura-objekata ne isčili snaga opomene od besmisla uništenja. Humanizacija i osmišljavanje života, pravo na život i slobodu, to su porivi koji ga pokreću u njegovom stvaralačkom radu evo već nekoliko decenija. Želja da se određuje prema životu oko sebe i prema svom životu, a da potom nešto naslika i trajno obeleži. Delovati na ljude – svakako da, ali onim najdubljim sadržajem kojim jedan stvaralac može da probudi u svesti čoveka o nama samima.
Razlog njegovog stvaranja je želja da ono što oseća i ono što je u životu spoznao izrazi i tako odslika svoj odnos prema onom juče, ovom danas, pa možda i onom sutra. Slikarstvo Gorana Mitrovića svrstava se u magični realizam, slikarstvo prizora, novu sliku… što sve stoji i sve je tačno, mada njegovom senzibilitetu i poetici možda najviše pristaje slikarstvo sećanja, slikarstvo na „iskustvu memorije“. Pejzaž, portret, akt, mrtva priroda, žanr scene – sve je to dobro znana ikonografija i bliska Mitroviću, ali je njegova ikonologija kompleksna i autentična. Majstor je atmosfere i velikog crtačkog umeća koje ide do minucioznosti. Kroz prostor slike kreće se od klasične perspektive, preko smelih skraćenja do potpuno izmenjenog i izmeštenog posmatranja iz gornjeg rakursa gde skraćenja gotovo da nema, pa raspored masa deluje po principu jedno iznad drugog.
Ova izložba podseća da je Goran Mitrović talentovan slikar, dobre škole, umetničke radoznalosti i lepe mašte. Već na početku svoje karijere ispoljio je zavidnu umetničku zrelost iz koje je usledila sva potonja uspešnost. Ovom izložbom, Goran je predstavio svu snagu svog umetničkog izraza, a pred tim sažetim svetom (nad)realnosti, ili pred svetom koji nestaje, a da toga nismo ni svesni, ostaje nam da se zaustavimo pred slikama i skulpturama ovog sjajnog slikara i da se makar u dijalogu sa njegovim delima vratimo u svakako bezbedniji svet mira i tišine.
Šabac, 15. septembar 2025. godine.
Sonja Petrović Jagić
Trajanje izložbe: 22. septembar – 6. oktobar 2025. godine, besplatan ulaz.
