Šabac i Sremska Mitrovica udaljeni (za malo) 40km, takoreći prve komšije, nikada nisu imali direktnu autobusku liniju.
Ko je hteo da putuje autobusom u Sremsku Mitrovicu, imao je tri mogućnosti, da „hvata“ autobus koji saobraća za Novi Sad ili Beograd, pa da u Jarku čeka lokalni do Mitrovice, da ode do Bogatića, pa u Bogatiću da se sačeka autobus koji je išao od Loznice preko Bogatića i Sremske Mitrovice do Novog Sada i treća mogućnost je bila da se od Šapca do Mačvanske Mitrovice dođe direktno, a dalje ili peške preko Savskog mosta ili presedanje u neki lokalni. Moguća je bila i četvrta varijanta, malo je dalja, od Loznice do Sremske Mitrovice, a do Loznice se moglo i šinobusom… U svakom slučaju nije moglo bez presedanja, a ko je putovao u mitrovački KPZ, njemu je sve to preselo puta dva.
Poslednjeg dana jula (juče), prvi put su autobusi iz Sremske Mitrovice u istoriji saobraćaja imali direktnu liniju za Šabac – i iz Šapca u Mitrovicu. Juče su Mitrovčani došli u Šabac da „brane“ prostorije SNS sa velikim brojem oklopne policije. Postavlja se pitanje da li su to bili Mitrovčani ili su bili stanovnici Sremske Mitrovice privremeno nastanjeni u KPZ-u. Da su bili simpatizeri SNS-a iz susedstva, zašto bi bilo toliko „nindži“ u njihovom okruženju?!
Poznato je da Šapčani nikad nisu izazvali incidente, pa je čudno prisustvo nekih nama nepoznatih likova, a još je čudnije da najbrojnija stranka nije imala lokalne pristalice da prostorije sns „štite“ od imaginarnog neprijatelja.
