Mali broj stanovnika Srbije pamti vreme nastanka JNA. Bilo je to vreme kad su se Srbi odrekli svog VOJVODE ŽIVOJINA MIŠIĆA i prihvatili austrougarskog kaplara za MARŠALA. Kako smo radili, tako nam se o glavu lupalo. Dakle, što bi Oskar rekao, 1945. godine formirana je JNA i ona je bila obavezna za svu mušku čeljad koja je prošla lekarske komisije. Onaj ko nije uspeo da prože regrutaciju bio je škart, a kad si škart, nisi ni za brak.
Najduži vojni rok služila je JRM, pa je on trajao tri godine do reformi 1961. i 64, zatim, 2,5 godine specijalne jedinice i vazduhoplovstvo, a svi ostali po 24 meseca…
Nekima je, kažu, bilo bolje u vojsci nego kod kuće jer su imali siguran obrok i odeću. Mnogi su u tom periodu prvi put videli kožnu obuću…
Učilo se raznim vojnim veštinama, a najviše kako voleti i čuvati austrougarskog kaplara ne žaleći da u njegovom spasavanju izgube i svoj život.
Na svu sreću ili na nesreću, obavezni vojni rok ne postoji i to se može videti na svakom koraku… Muškarci se depiliraju, čupaju obrve, šminkaju se, a u JNA toga nije bilo… Poznato je i to, da je 11. jula (četiri dana posle dana „ustanka“) neko ko nije služio otadžbini, ma ko on da je, a verovatno neki smušeni student, je izgubio tri paketa sa mečićima, najverovatnije za pištolj…
Državni vrh na čelu sa sveznajućim je nešto utihnuo oko obaveznog vojnog roka, verovatno ih je strah od mladih koji će naučiti da barataju oružjem.Lično nisam za služenje bilo kome,a najmanje za obavezno služenje bilo kome.
Zoran Rendža Gvozdenović
