Strašno pravosudno vreme je došlo. Nadvili se crni pravosudni oblaci.
Procesi danas više zavise od aleatornosti nego od prava.
Od puke slučajnosti, kao kod kockara, od toga na koga ćeš „naleteti“.
I ranije je postojala verovatnoća da dobiješ sudiju koji zna manje, koji je slabiji u pravu, manje siguran u argumentaciji. Ali tada je postojao korektiv: viša instanca.
Tamo su sedeli iskusniji, upućeniji, oni koji su znali da prepoznaju grešku i da je isprave.
Danas toga više nema.
Na višim instancama sada sede oni koji su tamo stigli prečicom, bez oslonca u znanju, iskustvu, moralu.
Zato se sistem urušava odozgo nadole, a ne obrnuto.
Danas je problem ako dobiješ lojalnog sudiju – ne onog stručnog, već politički podobnog.
Kao pre nekoliko dana u Šapcu, gde je određivanjem pritvora sudija za prethodni postupak pokazala lojalnost, a ne nezavisnost. Ona je sebi dala za pravo da odluku o nečijoj slobodi donosi na osnovu ličnih simpatija prema sadašnjoj i antipatija prema bivšoj vlasti. Nečuveno, mogla je to bar zadržati za sebe, ali ne, trenutak je bio da se osveti, pa makar prema nedužnim ljudima.
A onda se dešava apsurd: časne i stručne sudije moraju da popravljaju tuđe odluke, da spasavaju ono što se od pravde još može spasiti.
I što je najgore, one su to radile sa oprezom, gotovo u strahu od striktne primene zakona.
Jer u sistemu koji kažnjava poštene, a nagrađuje poslušne, čak i pravo sa uporištem u pravdu može postati rizik.
To je pravi poremećaj pravde.
To je trenutak kad pravosuđe više ne meri, nego nagađa, ali imamo veru da će se uskoro kockice okrenuti u korist građana Srbije.
