Kada ste poslednji put videli oči svog tinejdžera?
Pretpostavljam da je to bilo kad je u panici tražio punjač jer mu se telefon ispraznio. I baš tada, dok ste mu ga dodavali, pomislili ste: “Eto prilike da ga pitam šta ima novo u školi.” On je promrmljao nešto nerazumljivo, uključio telefon i ponovo nestao u digitalnom svemiru.
Problem je što taj isti tinejdžer za nekoliko meseci izlazi na završni ispit. Podaci kažu da im je sve teže, a rezultati sve lošiji. Pa, gde se izgubilo znanje i interesovanje?
Brojevi ne lažu – znanje opada. Zvanični rezultati Ministarstva prosvete pokazuju da prosečan broj bodova iz srpskog jezika poslednjih godina jedva prelazi 11 od maksimalnih 14. Nekad je to bilo bolje, ali trend je jasan – kriva ide naniže. Iako format ispita varira, osnovni problem je isti: razumevanje pročitanog i primena pravopisnih pravila su sve lošiji. Ispostavlja se da “petice” iz škole ne garantuju prolaz bez znoja na maloj maturi.
Nekoliko faktora se može izdvoijiti kao uzrok ovako lose situacije i urušavanja znanja.
Telefon – mali ekran, veliki problem.
Tinejdžeri danas provode sate na TikToku, Instagramu i YouTube-u. Nije problem što vole tehnologiju – problem je što im koncentracija opada. Učenje ,,na pet minuta” između skrolovanja retko dovodi do kvalitetnog, dugoročnog pamćenja. Gube strpljenje koje je neophodno za učenje, a rezultate hoće sada i odmah, pa imamo neku vrstu instant znanja koje je kratkoročno u svakom smislu. Kada istovremeno šalju poruke i čitaju zadatak iz gramatike, rezultat je obično pogrešan odgovor i još brže bežanje nazad u virtualni svet.
Ocene – ulepšavanje stvarnosti.
Uočavamo inflaciju ocena u školama. Sve je više vukovaca, a sve manje onih koji bez problema reše test. Ocene se često ,,ulepšavaju” iz dobrih namera – da se ne demotiviše učenik, da se održi prosek odeljenja. Ali, posledica je opasna: đaci stiču utisak da su spremni, dok ih test iz srpskog brzo razuveri.
Nedostatak komunikacije.
Roditelji i nastavnici sve ređe vode prave razgovore o jeziku, knjigama, pisanju. Pitanje: “Šta si dobio/la?” važnije je od pitanja: “Šta si naučio/la?”.
Tako se školski sadržaj doživljava kao formalnost, a ne kao nešto što je zaista korisno. Tinejdžeri i između sebe koriste jezik koji mi više i ne razumemo. Rečenice su kratke I neprecizne, misao nema poentu niti kraj, a reči skraćenice koje samo oni razumeju. Ni to ne bi bio problem kada bi tako komunicirali između sebe, a gde prilika nalaže koristili književni jezik. Istina je da u nedostatku sveopšte komunikacije oni I ne znaju za drugo ili bolje.
Kako popraviti situaciju i rezultate
Telefon na dijeti
Uvedite “zone bez ekrana” – sat vremena uveče ili ujutru posvećen samo učenju. Bez muzike, bez poruka, bez obaveštenja. Možda ćete videti izraz panike, ali to je znak da ide na bolje.
Fokus bez “multitaskinga”
Vežbati koncentraciju na jedan zadatak: čitanje, rešavanje testa, pisanje sastava. Svaki put kad misao odluta, vratiti se na zadatak.
Razgovor koji otvara temu
Umesto da pitate samo za ocenu, pitajte koje pitanje na testu je bilo najteže ili koju reč nisu znali. Zajedno je potražite u rečniku – mali korak ka boljem razumevanju jezika.
Realno ocenjivanje
Nastavnici, koliko god da je teško, treba da ocenjujemo onako znanje kakvo ono zaista I jeste. Bolje je sada dobiti trojku i naučiti, nego imati peticu i kasnije se potpuno razočarati na ispitu kada je za popavak kasno.
Priprema izvan šablona
Pored rešavanja starih testova, treba raditi i na osnovama – pravopis, čitanje s razumevanjem, vežbanje sastava. To su veštine koje pomažu i kad se forma ispita promeni. Važno je da imamo naciju pismenih ljudi koji misle svojom glavom. U praksi se pokazalo da svaka drugačija opcija biva podložna tuđem uticaju bez promišljanja.
Mala matura iz srpskog jezika nije bauk – ako se na vreme krene sa pravim pristupom. Ali dokle god ocene u dnevniku ne odražavaju realno znanje, dok telefoni odvlače pažnju, a razgovor o učenju se svodi na “šta si dobio/la?”, rezultati će ostati na nivou na kojem i jesu.
Kada sledeći put vidite oči svog tinejdžera – uhvatite trenutak. Možda ga baš tada možete podsetiti da mu završni ispit nije samo još jedan test, nego ulaznica u sledeće poglavlje života.
