Dragi moji sunarodnici,
Kako ste ovih dana kada otvorite frižider?
Da li vas zapahne ledeni vazduh ničega?
Vazduh „novog pojeftinjenja“, „povećanja plata i penzija“, vazduh praznih obećanja.
To vam je politika, dragi moji.
Jednako kao i batine na ulici, štrajkovi, pobuna studenata, nevini u zatvoru, plata od koje se ne može sastaviti mesec.
Ali koga politika zanima?
Ta reč je ružna, jer – „svi su isti“ i „to me ne zanima“.
Svesni ili ne, i to je politička odluka.
Jer štiteći sebe od politike, gle apsurda, upravo svojim životom – politikom upravljate.
Imamo li, dakle, moralno pravo na luksuz da nas politika ne zanima?
Razmislite o tome.
Reč „idiot“ ima zanimljivo poreklo.
Potekla je iz starogrčkog jezika:
ἰδιώτης (idiṓtēs) značilo je privatna osoba, običan građanin, onaj koji se ne bavi javnim poslovima niti učestvuje u političkom životu zajednice.
Kasnije, ta reč je dobila uvredljivo značenje koje danas poznajemo.
Zato cilj ovog teksta nije da uvredi bilo koga, već da osvesti:
ledenoj praznini, nesigurnosti i strahu može se stati na put.
Ali samo ako prestanemo da ponavljamo da su „svi isti“ i da je politika nešto odvratno.
Nije.
Politika je mogućnost.
Politika je sloboda da menjamo sopstvene živote i da utičemo na kvalitet istih.
Vera Marđokić
