Zgrada starog Mlina u ulici Janka Veselinovića predstavlja paradigmatičan primer odnosa investitora prema kulturnom nasleđu.
Nekadašnji magacin i mlin za žito, vinarskog trgovca Jakova Vukosavljevića izgrađen je 1930. godine, ali je vrlo kratko služio predviđenoj nameni. Svoju istorijsku ulogu objekat dobija početkom Drugog svetskog rata, kada je restauriran kako bi primio jevrejske izbeglice iz takozvanog Kladovskog transporta. Naime, brodu sa oko 1.300 izbeglica jevrejske vere iz srednje Evrope, koji su krenuli za Palestinu, nije data dozvola da nastave put preko Rumunije, nakon čega su iz Kladova vraćeni u Šabac. Zgrada Mlina postala je privremeni dom za oko 500 ljudi, a ostali su smeštaj našli po kućama Šapčana.
Između nade u izbavljenje i straha od nadolazećeg zla, nesalomivi ljudski duh pokazao je i ovde stvaralački žar. U mlinu je organizovan kulturno-zabavni život. Imali su dva pozorišta, muzičku sekciju, komponovali su pesme, posećivali šabačku biblioteku, bioskope, plesne večeri, sve u iščekivanju broda koji će ih odvesti do Palestine.
Nažalost, jula 1941. godine, nemački vojnici su izbeglice iz Kladovskog transporta odveli u logor na Savi. Muškarci su odatle odvedeni u Zasavicu, gde su streljani, dok su žene i deca ugušene na Sajmištu u pokretnoj gasnoj komori. Preživele su samo dve žene koje su, zajedno sa pismima poslatim odavde u Jerusalim, svedočile o životu jevrejskih izbeglica u Šapcu.
Posle rata, mlin je kao magacin prvo koristilo preduzeće „Šapčanka“, a zatim „Nama“. Posle 2000. godine, postojala je inicijativa umetničke grupe Kolektiv da se u objektu napravi moderna galerija. Nažalost, to nije realizovano, i on je prodat zajedno sa imovinom preduzeća Nama.
Mlin Jakova Vukosavljevića u ulici Janka Veselinovića u Šapcu uživa zaštitu kao nepokretno kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. S obzirom da je predlog Odluke o utvrđenju za kulturno dobro prosleđen Ministarstvu kulture 30. 3. 2023. godine, u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, objekat Mlina uživa trajnu zaštitu kao nepokretno kulturno dobro.
Zgrada Mlina danas je u lošem stanju, a tome je najviše doprineo požar iz 2022. godine, za koji mnogi građani pretpostavljaju da je podmetnut.
S obzirom na istorijski kontekst, podmetanje požara na ovom objektu unosi dozu strepnje da vlasnici nemaju adekvatne etičke kvalitete da odlučuju o zgradi od istorijskog značaja. U suprotnom, verovatno bi objekat već bio saniran i pretvoren u muzejski ili društveni centar koji bi doneo novu vrednost objektima koji se planiraju u njegovoj okolini, ali i gradu u celini. Takvo rešenje bi jedino bilo i zakonski i ljudski adekvatno.
