Nakon što su tokom četiri uzastopne godine u budžetu grada Šapca bila planirana sredstva za obnovu Doma JNA, takva praksa biva prekinuta 2023. godine. Time je postalo jasno da nova gradska administracija nije zainteresovana za obnovu objekta, uprkos ranijim javnim izjavama visokih gradskih zvaničnika da je reč o jednom od najznačajnijih projekata za građane Šapca.
Kao reakcija na ovakvu odluku, na Malu Gospojinu, 21. septembra 2023. godine, pedeset šabačkih arhitekata i građevinskih inženjera uputilo je apel Skupštini grada Šapca, Gradskom veću i Gradonačelniku Šapca. U pismu je istaknuto da objekat Doma JNA, svojom arhitekturom, pozicijom i društveno-kulturnim značajem, predstavlja važan i neodvojiv arhitektonski i urbanistički toponim grada. Kako je Dom od samog početka bio zamišljen i građen kao društveni i kulturni centar, koji je decenijama okupljao građane i činio važan deo kulturnog života Šapca, naglašeno je da bi očuvanje objekta, uz vraćanje ili prilagođavanje njegove prvobitne namene savremenim potrebama grada, trebalo da bude jedan od prioriteta lokalne samouprave. Na ovaj apel, međutim, nije stigao odgovor.
Izostanak institucionalne reakcije pokrenuo je novo poglavlje delovanja Inicijative, čije su se aktivnosti u narednom periodu razvijale u više pravaca. Jedan od njih odnosio se na intenzivnu komunikaciju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, koji je tokom 2023. godine prilagodio Predlog odluke o proglašenju zgrade Doma vojske u Šapcu za spomenik kulture novom Zakonu o kulturnom nasleđu. Dana 20. oktobra 2023. godine, Zavod je obrazloženi predlog uputio nadležnom Ministarstvu, čime je, u skladu sa važećim zakonom, objektu obezbeđena trajna zaštita kao kulturnom dobru.
Tokom proleća i leta 2024. godine, Inicijativa Sačuvajmo Dom JNA realizovala je niz različitih aktivnosti. Kroz okrugle stolove i javne razgovore, otvoren je dijalog između stručnjaka i predstavnika institucija zaštite, dok su radionice omogućile građanima da aktivno učestvuju u promišljanju buduće namene i sadržaja objekta. Umetničke aktivnosti, poput crtačkih takmičenja i izložbi, uključile su mlade i ponudile kreativne vizije obnovljenog Doma, dok su filmske projekcije i drugi javni događaji podsetili na nekadašnju ulogu Doma kao mesta okupljanja i zajedničkih iskustava.
Poseban značaj imale su aktivnosti koje su podrazumevale direktno učešće građana, poput čišćenja fasade i produkcije promotivnog video-materijala, koje su pokazale visok stepen identifikacije zajednice sa objektom i spremnost da se preuzme aktivna uloga u njegovoj zaštiti. Ove aktivnosti rezultirale su povećanom medijskom vidljivošću i dodatnim jačanjem podrške Inicijativi, potvrđujući da Dom JNA ima važno mesto u kolektivnom sećanju grada.
U istom periodu, Inicijativa je kandidovala Dom vojske u Šapcu za Program „7 najugroženijih“ za 2024. godinu. U pitanju je program koji vodi organizacija Evropa Nostra u saradnji sa Institutom Evropske investicione banke, a čiji je cilj spasavanje ugroženog evropskog kulturnog nasleđa, podižući svest, mobilizujući stručnjake i obezbeđujući finansijsku podršku za projekte očuvanja. Dana 30. januara objavljena je uža lista od jedanaest lokaliteta, dok je 17. aprila 2024. godine zvanično saopšteno da je Dom vojske u Šapcu uvršten među sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi.
U obrazloženju odluke navodi se da Dom Jugoslovenske narodne armije u Šapcu predstavlja jedan od značajnih primera arhitektonske i kulturne simbioze 20. veka, u kome se zapadnoevropski uticaji prepliću sa specifičnim jugoslovenskim kontekstom. Istaknuto je da su aktuelni napori da se objekat zaštiti i obnovi u skladu sa savremenim potrebama i u skladu sa širim evropskim inicijativama usmerenim na očuvanje kulturne baštine i podsticanje međukulturnog razumevanja. Očuvanje Doma JNA, kako se navodi, prevazilazi lokalni značaj i predstavlja doprinos očuvanju raznovrsne kulturne baštine Evrope i negovanju naše zajedničke istorije.
Savetodavni panel Programa „7 najugroženijih“, koji čine stručnjaci iz oblasti istorije, arhitekture, konzervacije, projektne analize i finansija, istakao je da ovo značajno mesto treba obnoviti i ponovo staviti u funkciju društvenog i kulturnog centra namenjenog budućim generacijama.
Krajem avgusta 2024. godine, stručnjaci iz Evropa Nostre, zajedno sa predstavnicima Instituta Evropske investicione banke, posetili su Šabac, obišli zgradu Doma i sastali se sa predstavnicima gradske uprave, Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Kao nastavak ovih razgovora, 4. februara 2025. godine u Gradskoj kući održana je konferencija „Dom JNA – put napred“, uz učešće svih relevantnih aktera. Tom prilikom šef Delegacije za saradnju Evropske unije u Republici Srbiji poručio je predstavnicima gradske uprave da obnova Doma treba da bude prioritet grada i da će Delegacija Evropske unije pružiti svu podršku u daljim koracima. Dogovoreno je da članovi Inicijative, zajedno sa stručnjacima iz gradske uprave, pripreme potrebnu dokumentaciju i apliciraju za bespovratna sredstva koja nudi Evropska unija.
Uključivanje stručnjaka iz Programa „7 najugroženijih“ nije samo otvorilo prostor za dijalog sa ključnim institucionalnim akterima, već je značajno unapredilo vidljivost zgrade Doma JNA na evropskom nivou. Time je pitanje budućnosti Doma JNA nadišlo lokalni karakter i postalo svojevrsni test odnosa naših institucija prema zajedničkom kulturnom nasleđu i spremnosti da se prepozna i podrži dugogodišnji angažman građana u njegovoj zaštiti.
