Savet za urbanizam grada Šapca, odgovarajući na ranije podnet zahtev Vojske Jugoslavije, doneo je 20. aprila 1958. godine Rešenje da se objekat Doma vojske podigne na lokaciji na kojoj je ranije bio manji park, na uglu ulica Mike Mitrovića i Cara Dušana. Ugovor o građenju objekta Doma JNA potpisan je 10. oktobra 1960. godine između investitora (Jugoslovenske narodne armije) i izvođača (Građevinskog preduzeća „Izgradnja“ iz Šapca). Izgradnja je bilo novoosnovano društveno preduzeće koje je u godinama i decenijama koje su usledile bilo angažovano na izgradnji najznačajnijih infrastrukturnih, javnih i stambenih objektata u gradu. Idejni projekat je izradio dr Vladimir Bjelikov, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, jedan od naših značajnijih teoretičara u oblastima arhitektonsko-urbanističkog projektovanja i analize. Projektant je bio inženjer Gavrilo Drakulić, a statičar, inženjer M. Stefanović.
U oblikovnom smislu, Dom JNA je jedan od najznačajnijih objekata Moderne arhitekture u Šapcu. Lociran na trougaonoj parceli i okrenut glavnom fasadom ka centru grada, on definiše vizuru iz Masarikove ulice i nenametljivo se uklapa, nadograđuje i unapređuje postojeći ambijent, čineći nedeljivi deo ambijentalne celine i vizuelni reper centra grada. U funkcionalnom smislu, Dom Vojske se svojom prvobitnom namenom nadovezuje na niz objekata kulture koji čine Narodni muzej, Biblioteka, Gimnazija i Muzička škola. Tipološki, on takođe pripada grupi objekata kulturne i društvene infrastrukture koja je građena odmah po oslobođenju zemlje, a vremenom je dobijala na programskoj kompleksnosti i izrazu, kako su ekonomske prilike bivale bolje i društveni život postajao bogatiji
Iako konstruktivni sistem zgrade Doma JNA nije predstavljao inovativnost u tehničkom pogledu, podizanje objekta ovakvog gabarita i načina gradnje svakako je bio ambiciozan poduhvat na samom početku šezdesetih godina proteklog veka u Šapcu. Može se stoga reći da je ovaj objekat, sem po svojoj funkciji i položaju bio reprezentativan i u tehničkom smislu i materijalizaciji, te da je bio reper za mnoge druge objekte koji će biti izgrađeni u Šapcu u narednim godinama i predstavljao jedan od najvažnijih građevinskih poduhvata onog vremena u Šapcu.
Objekat Doma otvoren je na Dan Armije, 22. decembra 1962. godine. U njemu su funkcionisale sledeće prostorije: hol/galerija u prizemlju, multifunkcionalna sala sa binom za scenske priredbe i koncerte, opremljena kino-projektorom sa bioskopske projekcije, zatim kuglana, sala za sastanke, kafe-restoran sa krovnom baštom, šah sala, čitaonica sa bibliotekom, sala za bilijar i stoni tenis, i kancelarije. Dom je imao i prostrano dvorište sa letnjom baštom i pozornicom koja se montirala po potrebi.
U novinskom članku koji prati početak izgradnje, stoji da će objekat Doma postati najreprezentativnija kulturna ustanova u gradu. Objekat je tokom čitavog svog rada imao značajnu društvenu vrednost za grad. U njemu su organizovane igranke, proslave, koncerti, bioskopske projekcije, i druga dešavanja koja su dodavala nove slojeve sećanja za generacije Šapčana. Kako navodi književnik Ivan Glišić, u Domu JNA su uvek imali razumevanja i otvorena vrata za mlade, pa su tako ovde mogle nastupati i grupe koje, iz političkih razloga, nisu mogle nastupati na drugim mestima. Ovakav odnos uslovio je da, paradoksalno, Domovi vojske po manjim mestima širom bivše zemlje budu centri alternativne kulture, pri čemu je Šabac u takvoj podeli, zbog tradicije pank kulture, zauzimao zapaženo mesto.
Originalni izgled objekta u potpunosti je očuvan do danas. Od izgradnje do početka dvehiljaditih godina, dok je objekat održavala Vojska, objekat je bio dobro održavan, iako na njemu nije bilo većih sanacionih niti restauratorskih radova. Nakon što je 2008. godine objekat kupio Grad Šabac, on postaje meta lopova koji nesmetano ulaze i kradu prvo nameštaj i opremu, a zatim i instalacije. Danas u objektu ne postoje električne instalacije, kablovi u zidovima, lusteri, pojedine vodovodne instalacije, radijatorske cevi i radijatori. Osim toga, jedan deo prozora je polupan. Međutim, u konstruktivnom smislu, zahvaljujući u potpunosti očuvanom limenom krovu i kvalitetu izgradnje, objekat je netaknut.
Iste godine raspisan je i konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje poslovnog objekta na lokaciji Doma vojske. S obzirom da komisija nije dodelila prvu nagradu, odlučeno je da se izradi PGR Dom vojske kojim će se dati osnovne smernice za izgradnju budućeg objekta na toj lokaciji. S obzirom da nije bilo zainteresovanih investitora, objekat je ostao u vlasništvu grada. Krajem 2015. godine, Skupština grada ponovo je donela odluku da se objekat Doma vojske proda. Na ovu odluku je reagovalo 30 šabačkih arhitekata, uputivši pismo tadašnjem gradonačelniku Nebojši Zelenoviću, 3. novembra 2015. godine, čime je formirana inicijativa Sačuvajmo Dom JNA.
Marko Gavrilović, master inženjer arhitekture
*Pročitali ste deo mog rada pod nazivom: “Dom vojske u Šapcu, uloga lokalne zajednice u zaštiti graditeljskog nasleđa”, objavljenog u zborniku “Zaštita graditeljskog nasleđa u 21. veku – izazovi i mogućnosti”; urednici: dr Marina Pavlović i Rade Mrlješ; Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Beograd, 2023.
