Inicijativa Sačuvajmo Dom JNA nije nastala iznenada. Od prodaje i gašenja funkcija Doma vojske, razgovaralo se o mogućnosti iskorišćavanja ovog prostora, najpre od strane radnika u kulturi i za potrebe kulture. Prostorije Doma i njegove mogućnosti za ostvarivanje kulturnih potreba su dobro odmerene prema potrebama grada. Grad danas nema pravu umetničku galeriju, bioskop, salu za koncerte i priredbe, šah klub, prostore za druženje, kao ni prostore za saradnju brojnih organizacija civilnog društva.
Upravo su organizacije civilnog društva uputile predlog gradonačelniku za upotrebu objekta kao Doma omladine. U takvom centru okupila bi se umetnička udruženja, muzičke grupe i razne organizacije civilnog društva. Predlog je sastavljen sa idejom da se objekat stavi u funkciju, i time zaštiti, bez početnih ulaganja od strane lokalne samouprave u adaptaciju prostora. Ovaj predlog je upućen Gradonačelniku, ali nije prihvaćen.
Inicijativa je od svog nastanka imala tri glavna pravca delovanja. To su bili: prikupljanje podrške stručnih organizacija, institucija kulture, grupa, inicijativa, javnih ličnosti; podizanje svesti javnosti o značaju zaštite graditeljskog nasleđa moderne arhitekture i o snazi građana da se odupru odlukama vlasti; i slanje predloga nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu da se objekat Doma JNA zaštiti kao spomenik kulture.
Od početka je bilo jasno da Inicijativa, odnosno očuvanje objekta Doma ima veliku podršku među građanima Šapca. To se moglo primetiti po reakcijama na objave na društvenim mrežama, ali i po razgovorima sa sugrađanima tokom akcija Inicijative u javnom prostoru. Emotivne reakcije građana i velika podrška davale su i daju snagu Inicijativi da istraje u borbi.
Akcije su uključivale izložbe na platou ispred i u Domu vojske, od kojih se može izdvojiti događaj u toku Noći muzeja, 21. maja 2016. godine, kada su u Domu i ispred njega bile postavljene konstrukcije sa izloženim posterima Zorana Kardule, makedonskog grafičkog dizajnera, a na ulazu u Dom izložba Grupe arhitekata: Putevima revolucije, ispred koje su građani imali priliku da potpišu peticiju protiv prodaje i rušenja objekta. U toku dešavanja organizovan je i akustični koncert grupe Smooth Rockin’ i članova grupe Eleven. Ceo događaj je organizovan pod simboličnim nazivom: „Izvinite zbog prekida programa“.
Dve izložbe o samom delovanju Inicijative, postavljene su u izlog na prednjoj fasadi Doma. One su obaveštavale građane o preduzetim koracima i aktuelnim dešavanjima vezanim za zaštitu objekta.
Osim izložbi, objavljivani su brojni tekstovi, davani intervjui za radio i televiziju, snimani su i emitovani kratki snimci sa porukama podrške od strane istaknutih ličnosti, rađeni su i objavljivani intevjui sa građanima, a snimljen je i dokumentarni film u kome književnik Ivan Glišić govori o svojim iskustvima u Domu JNA.
Postojale su i dve peticije protiv rušenja Doma. Jedna internet peticija, na koju su građani ostavljali i komentare podrške, i druga, čije potpisivanje je organizovano ispred objekta i na drugim mestima u gradu. Ovu peticiju je u kratkom roku potpisalo preko 10.000 Šapčana.
S obzirom na pomenute razgovore o sudbini Doma koji su trajali otkako je on zatvoren za javnost, Inicijativa je dobila javnu podršku ustanova kulture: Biblioteke šabačke, KUD Abrašević Šabac, Kulturnog centra Šabac, Šabačkog pozorišta, Narodnog muzeja u Šapcu. Sem ustanova kulture, Inicijativu su podržala stručna udruženja: Docomomo Srbija, Društvo konzervatora Srbije, Ministarstvo prostora, Asocijacija Arhitekata Srbije, Europa Nostra Srbija, Expeditio Kotor; zatim organizacije civilnog društva: Nezavisna kulturna scena Srbije, Ne davimo Beograd, Vakum, Svetlost, Asocijacija Duga, Kombinart, časopisi: Liceulice i SeeCult portal, muzičke grupe: Goblini, Eleven, Sprž, i mnogi drugi.
Sve ove aktivnost inicijative tekle su paralelno, menjajući kroz vreme svoje direktne ciljeve i često se međusobno uslovljavajući. Na primer, za formiranje predloga koji će biti upućen nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, veliku ulogu je imao Okrugli sto koji je Inicijativa organizovala uz pomoć Biblioteke šabačke, 2016. godine. Na njemu su govorili: Jelica Jovanović i dr Aleksandar Staničić, ispred Dokomomo Srbija, dr Aleksa Ciganović, ispred Društva konzervatora Srbije, dr Vladana Putnik Prica i dr Milan Popadić, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Radomir Lazović, predstavnik Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i Marko Gavrilović, predstavnik Inicijative Sačuvajmo Dom JNA. Tokom okruglog stola, kome su prisustvovali i građani Šapca, predloženo je da predstavnici Inicijative pošalju obrazložen predlog nadležnom Zavodu, u čemu su dobili značajnu podršku i pomoć govornika. U skladu sa dobijenim savetom, a kako bi procedura zaštite bila ubrzana, članovi Inicijative, Ivana Nikolić, Predrag Daničić i Marko Gavrilović, izradili su Projekat izvedenog stanja Doma JNA u Šapcu. Predlog je pored toga sadržao i pismo podrške Dokomomo Srbija, pismo šabačkih arhitekata upućeno Gradonačelniku Šapca, fotografije, arhivske članke iz doba izgradnje objekta, video materijal sa intervjuima i obrazloženje predloga.
U skladu sa predlogom Inicijative, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, 2016. godine objavljuje oglas u lokalnom glasilu kojim otpočinje procedura zaštite, a objekat dobija status objekta pod prethodnom zaštitom. Elaborat je dalje upućen Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, a 21. novembra 2019. godine, Republički Zavod dostavlja Ministarstvu kulture i informisanja Predlog odluke o utvrđivanju objekta Doma vojske u Šapcu za spomenik kulture.
Inicijativa se u svom radu usredsredila ne samo na arhitektonsku vrednost objekta, već i na njegovu bivšu i na mogućnosti buduće namene kao društvenog i kulturnog centra, u skladu sa Faro konvencijom čija je Srbija potpisnica. Ova odluka je bila prirodna, s obzirom na istorijat Doma, ali i korisna iz razloga još uvek nedovoljno ustaljene valorizacije objekata Moderne arhitekture, i pored preporuke Saveta Evrope iz 1991. godine.
U periodu između 2016. i 2018. godine, lokalna samouprava nije izlazila u javnost sa novim saopštenjima vezanim za objekat Doma JNA, a Inicijativa je nastavila svoje aktivnosti. Kao rezultat delovanja Inicijative, gradska uprava je 2018. godine donela odluku da objekat rekonstruiše i vrati mu namenu društveno-kulturnog centra. Naredne godine je završen projekat rekonstrukcije na osnovu koga je pribavljena lokacijska dozvola i podnet zahtev za građevinsku dozvolu. U budžetu grada za 2019. godinu odvojena su sredstva u iznosu od 50 miliona dinara za ovu namenu. Možemo pretpostaviti da je ovaj plan omela prvo pandemija, a zatim i lokalni izbori koji su doneli smenu vlasti lokalne administracije. Sredstva u budžetu su odvajana 2020, 2021. i 2022. godine, ali rekonstrukcija objekta nije otpočela.
Rezultati internet ankete koju je Inicijativa sprovela tokom meseca jula 2023. godine pokazuju da su građani Šapca veoma zainteresovani za zaštitu graditeljskog nasleđa i da podržavaju Inicijativu Sačuvajmo Dom JNA. Većina ispitanika smatra da je neophodno zaštititi još objekata u gradu, a najveću odgovornost za brigu o objektima graditeljskog nasleđa pripisuju lokalnoj samoupravi. Uspešne inicijative za zaštitu spomenika kulture, prema mišljenju građana, karakteriše upornost članova inicijative, sposobnost okupljanja velikog broja građana i uključenost struke. Podrška građana Inicijativi Sačuvajmo Dom JNA je snažna, a većina anketiranih smatra da je Inicijativa uspešna u svom delovanju. Većina građana bi bila spremna da izađe na ulicu i podrži očuvanje Doma, a veliki broj ističe i emotivnu vezanost za ovaj objekat. Takođe, građani smatraju da bi grad bio značajno bogatiji sadržajima ukoliko bi Dom JNA bio rekonstruisan. Najviše im nedostaju koncerti i bioskop, ali su i svi ostali sadržaji nekadašnjeg objekta ravnopravno zastupljeni u njihovim odgovorima.
Marko Gavrilović, master inženjer arhitekture
*Pročitali ste drugi deo mog rada pod nazivom: “Dom vojske u Šapcu, uloga lokalne zajednice u zaštiti graditeljskog nasleđa”, objavljenog u zborniku “Zaštita graditeljskog nasleđa u 21. veku – izazovi i mogućnosti”; urednici: dr Marina Pavlović i Rade Mrlješ; Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Beograd, 2023.
