Nekoliko dana nakon donošenja lex specijalisa koji je trebalo da izbriše status kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba, a usput i sa dvadesetak drugih spomenika kulture iz različitih epoha, studenti Beogradskog univerziteta i konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture pozvali su građane na protest ispred kompleksa u centru Beograda. U obliku performansa, rasporedili su se oko ansambla koji čine dve modernističke zgrade, sa obe strane Nemanjine ulice i zajednički iscrtali dugačku crvenu liniju, zaokružujući čitav objekat. Ovaj čin nije imao za cilj samo da skrene pažnju na značaj dela arhitekte Nikole Dobrovića, već na svo kulturno dobro u našoj zemlji koje postaje ugroženo ako Ustav Republike Srbije i njeni Zakoni ne važe.
Inače poslovično neažurne gradske službe su isto veče izašle na teren i počele da uklanjaju tragove crvene farbe. Hitrost sa kojom je to urađeno, govori o značaju simboličkog obeležavanja granice. Ovde dati u svom ekstremnom obliku, ova dva čina – crtanja i brisanja crvene linije – govore o konstantnoj borbi koja se između različitih aktera vodi za prevlast u javnom prostoru.
Ugrožavanje kulturnog nasleđa kao oblik politike najviših državnih organa, jedan je od metoda nametanja sile na tom polju. Pošto je naše zajedničko nasleđe prepreka na cilju ostvarivanja koruptivne dobiti, ono mora biti uklonjeno. A kako bi pritom bila demonstrirana i sila, uklanjanje mora biti učinjeno na tako beskrupulozan način da obeshrabri svaku pomisao na otpor. Političke elite, koje javni prostor i javno dobro uopšte posmatraju samo kao zgodan plen – jer sami žive i fizički i simbolički iza visokih zidova i mimo javnog – na ovaj način šire teritoriju svog uticaja i pomeraju granicu do koje je moguće ići u cilju rasprodaje svih raspoloživih resursa i posledičnom očuvanju vlasti.
Crvena linija koju su građani početkom novembra povukli oko objekata na uglu Nemanjine i Kneza Miloša u Beogradu predstavlja opomenu. Opomenu koju će vlasti, u to ne treba imati nikakvu sumnju, shvatiti samo kao još jedan izazov. U svrhu pobede u tom izazovu, upotrebiće sva nezakonita i protivustavna sredstva. Jer sve drugo bi značilo povlačenje, ustupak koji bi simboličku crvenu liniju pomerio ka spolja, obuhvatajući i štiteći druge objekte i prostore. One prostore i objekte od javnog značaja koji takođe mogu postati meta zadovoljenja nečijih apetita za ostvarivanjem kapitalne dobiti.
Ali predaja neće i ne može biti opcija. Na mestu Generalštaba brani se i Beogradski sajam i zgrada Vlade Srbije. A brani se i Studenica. Brani se Zakon o kulturnom nasleđu i Ustav Republike Srbije. Brani se pravo našeg naroda na nasleđe i obaveza države da pamti. Brani se sva ona raznolikost i slojevitost nasleđa, koje čine naše zajedničko bogatstvo. Brani se i ugled svih institucija koje su uprkos ogromnim pritiscima stale u odbranu ovog objekta.
U ovom poduhvatu ključna je podrška građana. Jer mi zajedno, svojom brojnošću, možemo crvenu liniju pomeriti na ono mesto na kojem i pripada – do granice iscrtane Zakonom. Zakonom koji će važiti podjednako za svakoga, bez obzira na kojoj se poziciji trenutno nalazi, i čije će kršenje biti redak i hitro sankcionisan izuzetak.
„Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
Dovesti ga k poznaniju prava,
To je ljudska dužnost najsvetija!“
Petar II Petrović Njegoš – Gorski vijenac
Marko Gavrilović, master inženjer arhitekture
***Sve vesti pratite i na vašem mobilnom telefonu, instalirajte BESPLATNO android aplikaciju Šabačkih novosti i budite u toku sa svim dešavanjima u Šapcu i regionu! Aplikaciju možete preuzeti OVDE.
