Naš duh se hrani mislima, a telo fizičkom hranom. Da bi čovek bio u ravnoteži sa prirodom potrebna je duhovna smirenost i zdrava ishrana.Otac Tadej je davno rekao: “Kakve su ti misli, takav ti je život. “Čovek mora da zaviri u svoje srce i da u njemu nađe lestvice kojima će se popeti u carstvo duševnog mira i blagostanja.
Odabrani ideal uz molitvu i meditaciju je jedan od načina da pronađemo spokojstvo i mir duha, to pomaže u savladavanju zla u čoveku. Šta god da radimo moramo znati šta tražimo i želimo u životu. Zdravlje dolazi iz krotkosti i dobrote duše, ne treba da se ljutiš, budi zadovoljan, poštuj roditelje, sve slušaj i kada tebe niko ne sluša.
Radost je danas sve ređa pojava, teško je danas biti radostan pod teretom nametnutih obaveza i trkom za golu egzistenciju. Nešto što je zajedničko u savremenom svetu je to, da oni koji imaju i oni što manje imaju, i oni koji nemaju, u svojim srcima imaju sve manje radosti. Mnogo negativnih misli i negativne energije cirkuliše svetom, a to je dobra podloga za bolest. Bolest može da proističe iz shvatanja, da je glavni cilj života da nam pruži čulna uživanja, emocionalno zadovoljstvo ili materijalne prosperitete. Jedna latinska poslovica kaže: Sani divitibus ditiores, što znači: Zdravi su bogatiji od bogataša. Ceneći dar života u svim njegovim manifestacijama mi povećavamo veru Univerzuma u nas, i život postaje beskrajno zanimljiv i radostan podvig.
Kreativnost je veoma povezana sa zdravljem, ona može poboljšati psihičko i fizičko zdravlje. Zdravizam kao što su telesne aktivnosti, zdrava ishrana bez mnogo vitaminskih tableta, fitnes, plivanje, šetnje u prirodi, tuširanje, masaže, sunčanje, sport, razonoda, pevanje, korisna zabava bez pušenja, alkohola i droge svakako preveniraju mnoge bolesti i poremećaje, u prvom redu depresiju i rak.
Prim dr med Goran Maletić, akušer – ginekolog
