Još kao mlad čovek sam shvatio da je svetlo na kraju tunela nedostižno. Uvek postoji nešto nedorečeno, kockice se nikada ne slože i kada stignemo na cilj. Mi smo prolazna epizoda života sa nekom svrhom, nama nepojmljivom. Smenjuju se dan i noć, godišnja doba, generacije ljudi i tome navodno nema kraja. Kažu, sve ima svoj početak i kraj, i to je istina, ali o tome ne treba razmišljati, treba živeti sada. Kao što se velike zvezde gase, tako i nas na kraju čeka mali beli patuljak sa ironičnim osmehom na licu. Naše telo napušta duh i duša u vidu energije vetra, mnogo suptilne, oslobođene fizičkog. One ne misle i ne osećaju, mogu da putuju prostranstvima Zemlje koju ne mogu da napuste, tražeći ponovo fizičko jedinstvo da započnu nov život. Biblija kaže: “Spasiteljev podvig bi bio utopija i obmana da je duša smrtna“, a Nikola Tesla je takođe rekao: „Ko se rodi, više ne može da umre“.
Bolest dolazi zbog unutrašnjeg nemira, uzburkane podsvesti koja je puna utisaka i tada emocije ključaju. Ako čovek nema duševni mir onda uzalud lekovi i najbolji lekari. Isceljenje počinje onda kada je duša mirno more. Čovekovo srce treba da ispunjava pesmaživota, radosti, sreće, ljubavi, tuge, samoće, ukusi gorčine poraza, da bi na kraju otišao ispunjen osećajem čovekoljublja i tekovinama lične vrednosti, koje ostavlja za sobom. U zlu se ne ponizi, u dobru se ne ponesi, ostanistrpljiv, racionalan, realan, skroman, iskren prema sebi i drugima i život će ti uzvratiti. Nismo sami u životu, zapamtite, sazdani smo od fizičkog tela, duha i duše. Duša kao informaciona energetska veza povezuje duh i fizičko telo, nadčulno postoji sasvim drugačiji svet od ovoga u kom živimo.
Život je kao bojno polje, pun različitih strategija, manje više uspešnih i neuspešnih. Moraš dobro da proceniš situaciju, kada šta reći ili uraditi. Jedna narodna izreka kaže: Ubi ga prejaka reč, i zato ono što misliš ne treba drugi da znaju. Onoga trenutka kada uđu u tvoj privatni život i tvoje misli, znaj da si izgubio. Svoje namere i želje nikada ne izgovaraj glasno, niti ih nekome poveravaj, sve dok se planirano ne ispuni. Ako želiš da vodiš ljude ili da gazduješ, moraš pre toga da budeš sluga, to je psihološka potreba istinske vrednosti čoveka koji pobeđuje i napreduje.
Izgubljeno je samo ono čega smo se odrekli.
Prim dr med Goran Maletić, ginekolog-akušer
