autorka: Ana Pavlović, licencirani turistički vodič
Šabački vašar je manifestacija koja je postala brend grada Šapca, tokom skoro dva veka koliko se održava.
Specifičnost šabačkog vašara, kao manifestacije, je u tome što njemu nije potrebna promocija. Šabački vašar sam sebe promoviše, do sada se pokazalo da oni koji su vršili organizaciju vašara da su sebe promovisali preko samoodrživog brenda Šapca.
Prvobitno, Šabački vašar, je bio pandan današnjim sajmovima poljoprivrede i privrede. Od svog nastanka na njemu su bogati mačvanski, pocerski, jadarski domaćini prodavali stoku i primarne poljoprivredne proizvode koje su gajili. Šabački trgovci su sklapali vrlo unosne poslove sa domaćim i ino partnerima. Uveče bi šabački trgovci i njihovi poslovni partneri vršili poslovne pregovore u čuvenim šabačkim kafanama uz muzičke bande i bogatu trpezu. Preko dana bi realizovali poslovne transakcije i onda bi se opet uveče sastajali u kafani da valjano proslave uspešno realizovan poslovni dogovor. Poslovi koji su sklapani u tim danima bili su milionskih vrednosti, današnji šabački i srpski biznismeni o tim sumama, koje bi cirkulisale u tim danima, mogu samo da sanjaju.
Šabac je tada pokazivao svoje bogatstvo i moć jednog trgovinskog i ekonomskog centra Srbije, ali ne samo Srbije već i Balkana. Iz inostranstva bi dolazili kalauzi (agenti zastupnici trgovinskih kuća) koji bi sklapali ugovore u Šapcu. Šabac je tada živeo, kafane, hoteli i prenoćišta su bili puni. Ponekad su oni koji bi trgovali, sklopili dobar posao i dobili sumu novca koju su tražili, otišli iz Šapca bez dinara jer bi sav novac potrošili na lumpovanje sa muzičkim bandama po kafanama. Šabačke dame su tada na zabavama koje su organozovane nosile svoje najlepše toalete, jer su kroz njih pokazivale svoj statusni simbol.
Šabački trgovci i zanatlije su izuzetno mnogo radili, bili su vredni, pronicljivi i imali istančani osećaj za trgovinu. Novac koji bi zaradili ulagali su u dalji razvoj poslovanja, ali su takođe ulagali u svoj privatni život (rezidencije, putovanja, školovanje dece u inostranstvu), međutim nikada nisu zaboravljali svoj Šabac. Ostavljali su mu zadužbine, legate, fondacije…
Upravo takav život u Šapcu, čiji se centralni deo poslovne godine dešavao u toku vašara, stvorio je jednu novu klasu u Šapcu i Srbiji, a to je „nečinovnička buržoazija“ (ovaj termin za opis Šapčana je koristio čuveni Stanislav Vinaver).
Taj i takav Šabački vašar, posle Drugog svetskog rata gubi svoju funkciju poljoprivrednog i privrednog Sajma, i dobija novu funkciju zabavnog karaktera. Međutim, ta zamena funkcija nije uticala na njegovu masovnost i popularnost, i to je taj fenomen jedne manifestacije koji opstaje do dan danas.
Ima Šapčana koji se stide Šabačkog vašara, smatraju da ga treba ukinuti. Lično mnogo volim Šabački vašar, jer me podseća na detinjstvo, volim tu gužvu. Liciderska srca, atrakcije „polu žena – polu zmija“, zid smrti, vašarske šatre i pod njima svakakvo ludilo, kuću strave. Volim tu atmosferu koju sa sobom nosi vašar i koja obuzima Šabac u tim danima.
Kada negde dođem i kažem odakle sam, prva asocijacija svima je Šabački vašar i čuveno pitanje ‘Hoćemo li u Šabac na vašar?’.
Mislim, da se razumemo, mi u Šapcu 365 dana u godini imamo vašar, koji nam svojim potezima prave političari, ali taj vašar nema veze sa ovom manifestacijom. I već godinama i decenijama, šabačke vlasti nikako da shvate jedno: Šabački vašar o(p)staje, vlasti se menjaju, a čivijaši su uvek na dobitku.
Dobro došli na šabački vašar!
autorka: Ana Pavlović, licencirani turistički vodič
