Muslimani danas obeležavaju Kurban-bajram, jedan od dva najveća praznika u islamu. U pitanju je praznik „prinošenja žrtve“, i u vezi je sa odlaskom vernika na hadž u Meku i Medinu.
Važnost Kurban-bajrama, odnosno Hadžijskog bajrama, ogleda se u obredu žrtvovanja kurbana i deljenja kurbanskog mesa siromašnima, prijateljima i komšijama, kao i u obredu hadža, kada više miliona muslimana u određenim danima boravi u Meki.
Za muslimane to su veliki mubarek dani, dani velikog dobra. Danas milioni hadžija iz celog sveta borave na Arefatu i Brdu milosti.
Kurban je žrtva koja se prinosi u spomen na dvojicu Ademovih sinova i na Ibrahimovu odanost Bogu. Za kurban se obično žrtvuje ovan ili krupna stoka, a kurbansko meso se deli siromašnima, prijateljima, komšijama, odnosno onima kojima je najpotrebnije.
Hadžijski bajram je vreme kada više miliona muslimana boravi na svetim mestima u Meki i Medini kako bi obavili petu islamsku dužnost – hadž, koji je Bog propisao i koji je obavezan za svakog muslimana ukoliko je zdrav i ima materijalne uslove.
Postoje dve radosti ovog praznika – prva je žrtvovanje kurbana, čime muslimani praktično pokazuju brigu za druge ljude i njihove potrebe, ukazuju na jednakost i zajedništvo među ljudima i narodima.
Druga radost je obavljen hadž, kojim se hadžije, kao Alahovi gosti, približavaju Alahu i iskazuju mu pokornost i zahvalnost, nadajući se Njegovoj nagradi i oprostu.
Kurban-bajram traje četiri dana, i to je vreme koje muslimani provode u krugu porodice, dočekuju i obilaze rodbinu, prijatelje i komšije, ali i iščekuju povratak svojih najmilijih sa hadža.
