Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Trogodišnja kampanja za period 2025–2027. godine stavlja osobe obolele od raka i njihove priče u centar pažnje.
Ove godine obeležava se druga godine ove kampanje koja postavlja pitanje: šta je potrebno da bi se pružila nega obolelim od raka koja zaista zadovoljava potrebe ljudi? Pristup lečenju usmeren na obolele osobe predstavlja temeljnu promenu u načinu na koji se organizuju i pružaju zdravstvene usluge i procedure lečenja raka, stavljajući fokus na jedinstvene potrebe pojedinca, njihovih porodica i zajednice u kojoj žive. Uvažavanjem jedinstvenih potreba svakog pojedinca, sa saosećanjem i empatijom, dolazi se do najboljih ishoda po zdravlje, koji ne isključuje multisektorsku saradnju u cilju kako prevencije tako i lečenja ove bolesti.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije raka u svetu
Prema poslednjim procenama za 2022. godinu Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina u svetu živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života, jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Prema procenama u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2 odsto) i 56,1 odsto smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60 odsto svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0 odsto svetske populacije, registrovano je 22,4 odsto novih slučajeva raka i 20,4 odsto smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope, u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5 odsto svetske populacije, registrovano je 21,2 odsto novoobolelih i 14,9 odsto umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8 odsto; 5,9 odsto) što se može dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4 odsto svih novih slučajeva raka i 18,7 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6 odsto), rak prostate (7,3 odsto) i rak želuca koji čini 4,9 odsto svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu i slede ga rak debelog creva (9,3 odsto), rak jetre (7,8 odsto), rak dojke (6,9 odsto) i rak želuca koji čini 6,8 odsto svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva. Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak glića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3 odsto) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6 odsto).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50 odsto manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77 odsto. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika (pušenje, alkohol i gojaznost), ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti. U razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142 odsto, a u srednje razvijenim 99 odsto. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
ZZJZ Šabac
