Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja.
Cela Svetla sedmica smatra se produžetkom jednog dana – Vaskrsa. Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.
Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice.
Krećući se laganim hodom u povorci, poju sve vreme tropare Bogorodici i obilaze Krst cara Dušana, spomen-mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.
U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na Vaskrsni ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.
Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.
Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak jer, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave.
Prema verovanju i običaju, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob, jer je taj dan posvećen upokojenima.
Drugi dan Vaskrsa je u Srbiji neradni dan. Vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“ sve do Spasovdana.
