Osoblje nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u Srbiji obratilo se pismom direktorki Danieli Funke u kom traže da organizacija preispita svoje angažovanje u projektima povezanim sa litijumom u Srbiji, odnosno potencijalnim iskopavanjem ove rude u dolini Jadra, objavio je portal N1.
Članovi nacionalnog osoblja GIZ Srbija, u pismu u koje je portal N1 imao uvid, izrazili su duboku zabrinutost zbog planiranih aktivnosti povezanih sa eksploatacijom litijuma, koje su spomenute, kako su naveli, u okviru nekoliko projekata koje sprovodi GIZ.
„Imajući u vidu ogromne ekološke rizike, široko rasprostranjeno protivljenje javnosti i opšte nepoverenje u institucije, smatramo da bi bilo kakvo potencijalno uključivanje u ovu oblast trebalo ponovo razmotriti. Više od 60% građana Srbije (88% mladih ispod 30 godina) protivi se projektu Jadar litijuma, videći ga kao simbol šireg institucionalnog neuspeha, uključujući netransparentno donošenje odluka, zaobilaženje javne rasprave i nepoštovanje zaštite životne sredine. Bez odlučne i vidljive podrške vladavini prava, javnoj odgovornosti i zaštiti životne sredine, takvo angažovanje može ozbiljno narušiti poverenje u GIZ i njegovu posvećenost demokratskim vrednostima. Zbog toga vas ljubazno molimo da ove naše zabrinutosti prenesete sedištu GIZ-a, nemačkom ambasadoru i Ministarstvu za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ), kao i da tražite zvaničan i blagovremen odgovor, ističući da vladavina prava, zaštita životne sredine i autentično učešće javnosti moraju ostati u središtu nemačke razvojne saradnje sa Srbijom“, navedeno je u pismu.
Osoblje GIZ Srbija je istaklo i to da učešće u projektima vezanim za litijum ugrožava reputaciju GIZ-a, bezbednost zaposlenih GIZ-a u Srbiji i dovodi u pitanje legat od 25 godina njegovog rada u našoj zemlji.
GIZ je, podsetimo, poznat po brojnim društveno-odgovornim i važnim projektima u Srbiji.
U pismu direktorki su skrenuli pažnju na krizu u Srbiji i studentske proteste, ističući da je, prema podacima CRTA, samo u martu zabeleženo više od 1.697 protesta u 378 gradova i sela širom Srbije.
„Kao organizacija posvećena promovisanju demokratskih vrednosti, ljudskih prava i vladavine prava, GIZ je igrao i nastavlja da igra ključnu ulogu u jačanju dobrog upravljanja u Srbiji. Naša zajednička nastojanja u podršci institucionalnim reformama, unapređenju javne uprave i podsticanju dijaloga o pravdi i demokratiji su od neprocenjivog značaja. Međutim, nedavni događaji u Srbiji ukazuju na sve veće urušavanje vladavine prava, ljudskih prava i građanskih sloboda. Snažno verujemo da GIZ i naši partneri treba da intenziviraju svoj strateški fokus na ovim temeljnim principima“, navelo je osoblje GIZ-a.
Projekat podrške „ekološkom i društveno-odgovornom rudarstvu“
U pregledu potencijalne podrške GIZ-a stoji da su se tokom pregovora o razvojnoj saradnji između Vlada Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, održanih u Beogradu 19. novembra 2024. godine, „obe strane saglasile da sarađuju i podrže ekološki i društveno održivo iskopavanje i preradu litijuma u dolini Jadra“.
GIZ planira da pruži sveobuhvatnu tehničku, analitičku i organizacionu podršku u ključnim aspektima, kako su naveli, ekološkog i društveno-odgovornog rudarstva.
Prema navodima, obe strane su naglasile da rudarenje litijuma mora ispunjavati najviše standarde, uz obezbeđivanje usklađenosti na lokalnom nivou od strane srpskih vlasti.
Kako stoji u dokumentima, Vlada Srbije je izrazila interesovanje za saradnju na regulatornom okviru i primeni standarda održivosti tokom istraživanja, pripreme i prerade sirovina, kao i za uspostavljanje saradnje između naučnih i obrazovnih institucija, navodi se na portalu N1.
