U cilju zaštite zdravlja neophodno je da se pridržavamo i primenjujemo mere zaštite prilikom boravka u prirodi.
Mere lične zaštite od uboda krpelja:
Najvažnija metoda prevencije zaraznih bolesti koje se mogu preneti ubodom zaraženog krpelja je izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja.
Osobe treba da izvegavaju boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko borave u prirodi preporučuje se da:
nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, i to tako da pre odlaska u prirodu uvuku košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape
izbegavaju da hodaju u sandalama ili bose po gustim travnjacima, naslagama suvog lišća, niskom žbunju/grmlju u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim tako i u prigradskim i seoskim sredinama;
koriste repelenate na otkrivenim delovima tela;
se kreću pešačkim stazama.
Preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području tako i nakon povratka kući.
Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojasa, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.
Postupak u slučaju uboda krpelja
Važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr) u toku prvih 24 sata od uboda.
Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).
Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.
Kontrola i suzbijanje krpelja
Redovno kositi travu, obrezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.
Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama.
Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebom insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.
Bolesti koje prenose krpelji
Krpelji su zglavkari koji ubodom mogu preneti na ljude neke zarazne bolesti kao što su: Lajmska bolest (LB), krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, Q groznica i rikecioze.
Lajmska bolest – borelioza
Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju.Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivolje oko”), koje se javlja kod oko 80% zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju.
Sa dolaskom toplijeg vremena povećava se broj krpelja u prirodi a samim tim i rizik od prenosa zaraznih bolesti. U Zavodu za javno zdravlje Šabac može se proveriti da li je krpelj koji se zakačio za vas bio zaražen ili ne.
Ova analiza se može uraditi uz uput od strane izabranog lekara kao i na lični zahtev (molekularna dijagnostika – Pi-Si-Ar metoda).
Pored multipleks Real time PCR detekcije genoma Borrelia, naša ustanova radi:
Detekcija antitela IgM klase na Borrelia burgdoferi u serumu – ELFA
Detekcija antitela IgG klase na Borrelia burgdoferi u serumu – ELFA
*detekcija antitela radi se nakon četiri nedelje od uboda (vađenja krpelja), ako niste u mogućnosti da uradite proveru zaraženosti krpelja.Veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području)
