Na početku se vidi deo starog groblja koji je uređen. Trava je pokošena, prostor između spomenika očišćen, šiblje uklonjeno, a prilazi prohodni. Jasno se vidi razlika između uređenog i neuređenog dela – negde je trava niska i čisto je, a samo nekoliko metara dalje ostalo je još mnogo posla jer jednostavno nije bilo dovoljno ljudi.
Vidi se kako se kosi između spomenika i skuplja rastinje, što pokazuje da se nije radilo reda radi, nego ozbiljno i domaćinski – kako i dolikuje mestu gde počivaju naši upokojeni.
Tu su i ljudi koji su se odazvali. Umorni, ali zadovoljni jer znaju da su uradili nešto ljudski i časno. Pet ljudi koji su pokazali kako se poštuju preci i kako se voli svoje selo.
Ono što mora da se kaže – bez uvijanja
Pre oko mesec dana objavljena je ideja da se organizuje čišćenje starog groblja. Tu objavu je videlo skoro 2000 ljudi.
Juče je ponovo objavljen poziv i priču je videlo preko 300 pratilaca.
Komentara je bilo mnogo: „Dolazimo“ „Treba to srediti“ „Podržavamo akciju“
A na terenu?
Pet ljudi.
Od celog sela – pet ljudi.
Koliko ovo selo ima trimera?
Koliko ima grabulja?
Koliko ima makaza za orezivanje?
Koliko ima ljudi koji su mogli makar na sat vremena da dođu?
Odgovor se juče jasno video.
Mnogi od nas imaju svoje upokojene na tom groblju. A kada treba pokazati poštovanje delom – onda se vidi prava slika.
Da se neko ne bi pravio da nije znao: objava je bila pre mesec dana,
ponovljena je juče,
pregledi su bili veliki.
Ko je hteo – znao je.
Ljudi koji zaslužuju poštovanje
Zato treba jasno reći ko je pokazao kako izgleda odgovornost prema selu:
Darko Simić, Branko Kokar i Darko Baćanović – kosili, čistili i skupljali granje.
Dragica Mijatović-Jušin – pomogla finansijski da se pokriju troškovi.
Ljilja Tešić – umesila kolače da se ljudi posle rada počaste.
Pet ljudi koji su pokazali šta znači sloga.
Istina je i ovo
Groblje nije potpuno uređeno. Ne zato što nije bilo volje kod onih koji su došli, nego zato što je posao veliki, a ruku malo.
Moglo je sve da bude završeno za jedan dan da se odazvalo makar još desetak ljudi.
Zato ova objava treba da bude i pohvala i opomena.
Jer juče se jasno videlo:
Kad treba da se komentariše – ima nas mnogo.
Kad treba da se radi – ostane nas pet.
I zato možda najtačniji opis jučerašnjeg dana glasi:
Mačvanski Pričinović – selo sa pet stanovnika.
Svaka čast ljudima koji su došli i pokazali kako se voli svoje selo.
A svako neka sam sa sobom razmisli gde je juče bio.
Jer lako je reći: „Treba neko.“
Teže je reći: „Evo mene.“
Preuzeto sa fejsbuk stranice Mačvanski Pričinović
