Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 7. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime.
Blagovesti se u pravoslavlju ubrajaju među dvanaest velikih praznika.
Pre Drugog svetskog rata ovo je bila slava društva „Srpska majka”, koje se staralo o deci.
