Šapčani su poslednjih dana nervozni i zabrinuti zbog najezde bubašvaba. Insekti su u velikom broju primećeni u centru grada kako mile po fasadama i balkonima, sa terasa padaju ljudima na glavu, a pojedinima su ušle u stanove. Jedna Šapčanka se na društvenim mrežama požalila da je bubašvabu pronašla u krevetu svog deteta, prenosi Telegraf.
-Najviše ih je u naselju Benska bara i na Tiršovom vencu. Uveče gmižu u koloni, jako je neprijatno gledati. Ovde na Tiršovom vencu leglo im je u napuštenoj zgradi u kojoj ko zna čega ima. U zgradi u kojoj ja živim je obavljeno tretiranje insekticidom, ali ništa ne vredi jer dolaze bubašvabe iz drugih zgrada – rekao je jedan Šapčanin.
Veterinar Petar Pušić, rukovodilac službe DDD u Veterinarskoj stanici „Šabac“ smatra da je invazija bubašvaba paradoksalna posledica nerazvijene komunalne higijene i nebrige.
-Deponija je izmeštena iz grada, pa bi bilo logično da nema problema sa bubašvabama. Međutim, one se pojavljuju zato što se samo u malom broju stambenih zgrada redovno sprovode mere dezinsekcije. Kada bi se dezinsekcija radila u svim zgradama i to dva puta godišnje, u proleće i jesen, bilo bi dovoljno da se spreči razmnožavanje i cirkulacija bubašvaba – kaže Pušić.
Objasnio je da se bubašvabe u proleće povlače u prljave, mračne i vlažnije prostorije u kojima su niže temperature. Sklanjaju se od ljudi, pa ih u „normalnim“ uslovima niko ne primećuje.
-Ako se namnože u prevelikom broju, postaju hrabre i pojavljuju se i tokom dana. Kada počnu da ulaze u stanove, borba da se istrebe je unapred izgubljena. Ne može se očekivati da mi poprskamo podrum ili hodnik, a da uginu bubašvabe u stanu na primer na petom spratu – kazao je Pušić i dodao kako nemaju rezultata pojedinačne akcije pošto se bubašvabe u potrazi za boljim uslovima šire po čitavom naselju.
Kako saznajemo, upravnici stambenih zajednica su odgovorni za organizovanje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, a u Šapcu ovaj posao profesionalno obavljaju Veterinarska stanica „Šabac“ i Zavod za javno zdravlje.
Međutim, upravnici, za razliku od privrednih subjekata, koje redovno kontrolišu nadležne inspekcije, izvan radara kontrole.
Još veći apsurd najezde bubašvaba je što dezinsekcija nije skupa. Prskanje insekticidom zajedničkih prostorija – podruma, hodnika, svetlarnika, smetlarnika kao i prostora oko zgrade košta svega 7.500 dinara, što je, na primer za stanare zgrade sa četiri sprata izdatak od 500 dinara.
