Međunarodni dan dece obolele od raka obeležava se 15. februara kao globalna kampanja za podizanje svesti o malignim bolestima kod dece i adolescenata i pružanje podrške obolelima, preživelim i njihovim porodicama širom sveta. Posebno se naglašava značaj uključivanja zajednice u rešavanje izazova vezanih za rak u detinjstvu.
Kampanja u 2026. godini obeležava poslednju godinu inicijative „Jednak pristup nezi za svu decu obolelu od raka“, a ovogodišnji slogan glasi: „Demonstriranje uticaja: Od izazova do promene“.
Tokom perioda 2024–2026. godine, kampanja je imala nekoliko ključnih ciljeva:
-Prikazivanje opipljivih rezultata u poboljšanju stope preživljavanja i pristupa lečenju obolele dece;
-Unapređivanje misije da svako dete obolelo od raka, bez obzira na mesto življenja ili ekonomski status, ima pristup najboljem mogućem lečenju i nezi;
-Prelazak od identifikovanja izazova ka primeni dugoročnih, održivih rešenja u lečenju dece obolele od raka.
Maligne bolesti kod dece predstavljaju značajan globalni zdravstveni problem i drugi su najčešći uzrok smrtnosti kod dece od 0 do 14 godina, posle povreda. Rak kod dece čini od 0,4% do 4% svih malignih bolesti u svetu i vodeći je uzrok smrti kod adolescenata uzrasta od 0 do 19 godina. Svake godine u svetu se registruje oko 400.000 novoobolele dece, od kojih je više od dve trećine uzrasta do 14 godina.
U Republici Srbiji, rak kod dece i adolescenata čini 0,8–1,1% svih novoobolelih od malignih bolesti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Maligni tumori u Republici Srbiji, 2024. godine“, broj registrovane dece sa malignim bolestima do 15 godina iznosio je 346 (52,3% dečaka i 47,7% devojčica).
Najčešće kategorije karcinoma kod dece uključuju:
-rak krvi (leukemija i limfom);
-tumore mozga;
-čvrste tumore kao što su neuroblastomi i Vilmsov tumor.
Poreklo raka kod dece je uglavnom nepoznato i nije direktno povezano sa načinom života, pa se ne može sprečiti ili rano otkriti populacionim skriningom. Blagovremeno otkrivanje malignih bolesti podrazumeva tri osnovne komponente:
-Informisanost i povećana svest roditelja i zdravstvenih radnika o mogućim simptomima („alarmantni simptomi“);
-Precizna i pravovremena klinička procena;
-Brzo utvrđivanje dijagnoze i efikasan pristup terapiji.
-Primeri „alarmantnih simptoma“ koje roditelji i pedijatri treba da prate:
-uporan bol (glavobolje sa povraćanjem ujutru, dugotrajan bol u kostima, zglobovima, leđima ili nogama praćen otokom);
-mučnina ili povraćanje bez jasnog uzroka;
-kontinuiran gubitak težine;
-konstantan umor i bledilo;
-izražene modrice, krvarenja ili otok;
-česte ili dugotrajne infekcije;
-blago povišena temperatura bez poznatog uzroka;
-uvećani limfni čvorovi;
-promene na očima ili u vidu;
-uvećan obim ili zapremina glave.
Smrtnost od raka kod dece se može značajno smanjiti primenom pristupa zasnovanih na dokazima, koji obuhvataju:
-redovne pedijatrijske preglede;
-ciljane skrininge za rano prepoznavanje simptoma i naslednih sindroma;
-blagovremeno upućivanje na dodatnu dijagnostiku i genetsko savetovalište kad je potrebno.
Protektivni faktori koji doprinose prevenciji i lečenju malignih bolesti kod dece:
-dojenje;
-izbegavanje duvanskog dima i drugih zagađenja;
-zdrava ishrana (voće, povrće, vlakna) i ograničen unos šećera i ultraprerađene hrane;
-redovna fizička aktivnost;
-imunizacija (hepatitis kod dojenčadi, HPV kod 9–19 godina);
-razvijanje zdravih navika od najranijeg uzrasta i redovni preventivni pregledi.
Veliki broj malignih bolesti kod dece je danas izlečiv, naročito ako se bolest blagovremeno otkrije i adekvatno leči. Pored zdravstvenog sistema, podršku pružaju i udruženja roditelja i pacijenata, kao što je NURDOR, koja doprinose unapređenju kvaliteta lečenja, psihosocijalnoj podršci i podizanju svesti javnosti.
zjz.org.rs
