Gradski odbor POKS-a Šabac izražava nezadovoljstvo ponašanjem i postupcima Eparhije šabačke vezno za zabranu studentima da uđu u portu crkve u Štitaru.
„Juče nas je, u hodu ka Prnjavoru Mačvanskom, selu heroju, selu stradalniku, selu nosiocu Karađorđeve zvezde zatekla vest da je crkva u Štitaru, a po nalogu Eparhije šabačke, za studente koji pešače ka Loznici zatvorila kapiju crkvene porte. Nedugo zatim pojavilo se i sramno i skaradno saopštenje Eparhije šabačke, pisano najverovatnije u prostorijama SNS-a. Bar se nadam da je tako. Jer onako bezbožničko spisanije nije moglo i smelo biti napisano u crkvi. Ako je Eparhija šabačka, zaista deo crkve. Naše. Srpke pravoslavne. Crkve koja je ovom narodu bila u vekovima tame jedini svetlo. Crkve koja je ovom narodu bila i bolnica i škola. Crkve koju je ovaj narod za noć podizao kad je sruše. Crkve za koju je ovaj narod davao i odvajao i ono što nije imao. Jer Srpska pravoslavna crkva je narod srpski i njegov neodvojivi deo.
Eparhija šabačka, tačnije episkop aktuelni odlučio je da ovu decu sa slike ispod, ne pusti u portu crkve u Štitaru gde su Štitarci želeli da ih dočekaju i ugoste. Jer tu portu i crkvu smatraju svojom, što i jeste, i najlepšim i naboljim mestom za doček podvižnika. Što i jeste.
Politikantsko saopštenje u kom se navodi da je skup zapravo politička promocija nekog pokreta moglo bi da ima nekog rezona samo pod uslovom da Eparhija poseduje zahtev nekog političkog tela za korišćenje porte. A ne poseduje. Jer to prosto nije istina. I ja sad nisam siguran koja to bi Božja zapovest vezana za laganje, ali sam siguran da ima neka.
I najvažnija stvar. Crkva je narod. Tu crkvu podigao je narod Štitara. I portu. I ona je njihova i oni je sa pravom tako osećaju. Ako je Eparhija šabačka u međuvremenu odlučila da postane privatno preduzeće u službi okupatora, samo treba da to saopšti. Mada se iz ovog saopštenja to može jasno naslutiti. Ali onda to privatno preduzeće treba da promeni ime i da ne koristi i ne krije se iza Crkve Svetog Save, Simeona i Vasilija Ostroškog. I da Crkvi ovog naroda vrati imovinu. A onda slobodno može da se bavi odbranom lika i dela čoveka upitnog mentalnog zdravlja i verskih ubeđenja na mestu predsednika.
Od dece koja kroz oluju nose krst Eparhija brani Vladu ministara koji se krste u obliku petokrake zvezde.
Nemojte ljudi to raditi. Nemojte crkvu koja je naša i koju svaki Srbin oseća kao deo sebe, odvajati od naroda. Jer, narod je crkva. Nema crkve bez naroda. I okupatori i uzurpatori su privremeni i prolazni. Narod je večan.“
Božidar Katić, odbornik u Skupštini grada Šapca i predsednik Gradskog odbora Pokreta obnove Kraljevine Srbije Šabac
