Izložba slika „Mnogi će moje slike čuvati, a moje ime pominjati…“ umetnica iz Likovne zbirke Narodog muzeja u Šapcu biće otvorena sutra (sreda 23.04.2025.) u 14 časova u Galeriji Narodnog muzeja u Šapcu. Izložbu, povodom Dana grada Šapca, priredila je Tatjana Marković, muzejska savetnica. O izložbi je u katalogu napisala:
„Zbirka likovne umetnosti šabačkog Narodnog muzeja nastajala je i razvijala se zajedno sa ostalim muzejskim fondovima, od zajedničkog početka u kafani Mira Mare do formiranja značajnog fundusa koji pruža nebrojeno načina za valorizaciju i prezentaciju. Najveći deo likovnog fonda nastao je otkupima ili poklonima i zaveštanjima darodavaca i umetnika. Zora Jelesić, Ivanka Zorić, Marija Jovanović, dr Ružica Vojić, Odeta Oro, porodice Milikić, Jovanović, Raletić, Dinić, Stanić, Mihajlović, više desetina umetnika, bili su darodavci s vizijom o značaju baštinjenja i uzvišenosti darivanja. Nemali broj predmeta prinovljen je i otkupom, za koji se trudimo da bude sistematski, s namerom da se kolekcija dopuni nedostajućim savremenim autorima, kao i delima značajnih umetnika iz prethodnih epoha. Zbirku čine dela nastala u rasponu od 18. do 21. veka, a njena slojevitost ogleda se u zastupljenosti različitih autora, temata i umetničkih disciplina: ulje, akril, skulptura, crtež, akvarel, grafika, pastel, tempera, kombinovana tehnika, video, fotografija, reljef, ikona. Koncept izložbe u kojoj su zastupljene umetnice iz zbirke je osnovni nivo istraživanja zasnovan na polnom identitetu, ali mogao bi da otvori čitav niz pitanja, poput onog kakva je zastupljenost umetnica u zbirci u odnosu na muške kolege. Odgovor koji može odmah da usledi je – daleko manja! U skladu s društvenim kontekstom vremena, umetnost današnjice ne zaostaje u ženskom stvaralaštvu u odnosu na muško, te je shodno tome i broj savremenih umetnica zastupljenih u zbirci daleko veći nego iz vremena prve polovine 20. veka.
Doprinos žena u lokalnoj, a i šire, umetničkoj zajednici nije zanemarljiv. Iako su tokom 19. veka to bili pojedinačni slučajevi hrabrih i oslobođenih pojedinki, od početka 20. veka sve je veći broj umetnica i javnih radnica koje su, gotovo neustrašivo, krčile put ženskoj umetničkoj ravnopravnosti. Neka od imena koje predstavljamo na ovoj izložbi spadaju u grupu umetnica pionirki s početka dvadesetog veka (poput Mare Lukić Jelesić, Bete Vukanović), čija umetnost, obrazovanje i intelekt, nisu zaostajali za njihovim kolegama umetnicima. Tokom dvadesetog veka menjali su se društveni odnosi, položaj umetnica unapređen je s povećanjem prava žena, deklarativno postaje ravnopravan, ali neretko prepušten tradicionalnom nasleđu i individualnim uređenjima unutar porodične ili službene zajednice. Pojedinima od njih život samostalne i nezavisne žene i umetnice bio je ravan pravom podvigu, uz odricanja i požrtvovanost, ali i odlučnost da se u umetnosti ostvare. O tome svedoče i reči Nadežde Petrović „Ja hoću da sam slikar, a ne žena. Žena ima dosta.“
Na izložbi je izloženo 47 radova od 27 umetnica: Mara Lukić Jelesić, Beta Vukanović, Desanka Stanić, Spomenka Pavlović, Olivera Galović Protić, Slobodanka Rakić Šefer, Zuzana Halupova, Milica Dinić, Milena Kijurina, Svetlana Jovanović, Natalija Bošković, Jelena Mule, Slađana Marinković, Ivana Nasteski, Milica Antonijević, Željka Momirov, Milica Prelić, Ana Mašić, Dominika Morariu, Gorica Miletić Omčikus, Snježana Vlatković, Daniela Morariu, Dragana Pajković Dodig, Olivera Gavrić Pavić, Marija Sibinović, Irena Kuzmanović, Leposava Milošević Sibinović.“
