U samom centru Šapca susreću se četiri ulice, a na njihovim uglovima dela iz četiri arhitektonske epohe. Najmlađa među njima je zgrada Komercijalne (nekada Beogradske) banke. Radi se o brutalističkom ostvarenju šabačkog arhitekte Vojina Banića. Iako se nalazi pod zaštitom države, kao deo Prostorno kulturno-istorijske celine Ulice gospodara Jevrema, ovo značajno delo ostaje potcenjeno od strane šire javnosti. Delom je to zbog nerazumevanja arhitektonskog pravca kome pripada, a delom zbog jedne raširene zablude.
Naime, na početku ulice Cara Dušana, nekada se, celim frontom naspram zgrade hotela Zeleni venac, pružala zgrada Županije. Ovaj objekat, zidan u stilu akademizma, pandan Krsmanovića kući, u kojoj su bile smeštene opština i sud, porušen je 1969. godine. Međutim, na njegovom mestu danas ne stoji zgrada banke, kako se pogrešno smatra, već zgrada Trijumfa, podignuta tek decenijama kasnije. Projektant Trijumfa, arhitekta Srđan Lukić, u postmodernističkom maniru, izveo je jednu vrstu reminiscencije na stari objekat, sa prepoznatljivim kosim krovom, ali sada na drugom uglu, ka zgradi Tržnice.
Na mestu današnje Komercijalne banke, između zgrade Županije i zgrade Sekretarijata unutrašnjih poslova, nekada je stajao jednospratni stambeno-poslovni objekat porodice Dimitrijević. I zgrada Županije i porodični objekat, porušeni su, smatra se, u sklopu realizacije Generalnog urbanističkog plana Šapca iz 1964, autora Slobodana Janjića i Uglješe Bogunovića. Ovaj plan naših priznatih arhitekata, imao je, pored mnogih nespornih kvaliteta, veliki nedostatak u nepoštovanju zatečenog stanja. Vremenom se, pod pritiskom javnosti, odustalo od njegove pune primene, pa je manji deo prazne parcele iskorišćen za podizanje zgrade banke, dok je na većem delu dugo poslovao čuveni “Pekarac”.
Rušenje Županije ostavilo je dubok trag u kolektivnom sećanju Šapčana, a nezadovoljstvo zbog njenog nestanka često se projektuje na zgradu banke, iako ova nije njen vremenski ni prostorni naslednik. Smatram da je važno osloboditi pogled na Banićevu banku ovog tereta, kako bismo, s punim pravom, mogli prepoznati i zgradu i njenog autora kao značajne aktere šabačke arhitekture druge polovine 20. veka.
U narednom tekstu pokušaću da istaknem ključne karakteristike brutalizma, te da analiziram oblik, strukturu i mesto zgrade Komercijalne banke u urbanom tkivu Šapca.
Nastaviće se…
Marko Gavrilović, master inženjer arhitekture
